Jutro je i novi radni dan počinje.

Već na putu do kupatila, unutar uma počinje razmišljanje i planiranje.

• „Kada je potrebnobda krenem na posao?“,
• „Da li je gužva u saobraćaju?“,
• „Kojim putem da vozim?“ .

Za vreme tuširanja sledi brzi „prolazak“ kroz glavne teme prvog jutarnjeg sastanka.

Uz oblačenje ide i neizbežna dilema „Ko će danas da dovede decu iz škole?“

Ili  “Da li ću uspeti da spremim bilo kakav ručak?“.

Čuje se telefon, stiže sms od partnera koji kaže „Imam sastanak, ne mogu danas da odem po decu u školu. Molim te snađi se nekako…“.

Oglašava se i zvuk dolazećeg maila. Šef pita „Može li izveštaj da bude na mom stolu za jedan sat?“.

I evo, nervoza i stres su tu, a još dan nije ni počeo…

Do ručka početna jutarnja nervoza stomaka i opšta napetost za veliki broj ljudi izaziva i dodatni grč u prostoru grla ili grudi.

I to vremenom postane uobičajeno stanje.

Uticaj stresa na zdravlje je evidentan, ali je pitanje šta možemo da uradimo da bismo pomogli sebi?

Vrste stresa

Pre par  decenija bi odgovor na pitanje različitih uzroka stresa uključivao -neku veliku životnu promenu, kao što je na primer:

• gubitak partnera,
• gubitak posla,
• zdravstveni problem,
• finansijski krah,
• Ili smrtni slučaj.

Međutim, u današnjem trenutku kao da  je situacija kako se čini malo drugačija.

„Stari“ razlozi za stres su svakako i dalje tu, ali su se pojavili i kako se čini mnogobrojni – novi.

„Novi“ uzroci stresa

Svakodnevni izbori koje je potrebno napraviti: „Da li da odem u banku ili na sastanak?“, aktiviraju funkcije mozga koje su prisutne u  situacijama u kojima prepoznajemo da smo suočeni sa izazovom ili problemom.

Mozak prepoznaje „Ovo sam ja, a ovo je problem“ i između mene i problema postoji razdaljina koju je potrebno premostiti. U delićima sekunde, mozak „rastavlja“ tu razdaljinu na segmente, pokušavajući da „iskopa“ neko prethodno iskustvo, i primenjujući pronađeno rešenje na novo-nastalu situaciju ili njen deo, stalno proveravajući iznova da li se razdaljina smanjila, i da li se približavanje rešenju dešava.

A to je sve zajedno veliki broj moždanih aktivnosti.

Ako se pak pokaže da nema lako primenljivog rešenja, to stvara dodatni pritisak.

Misao „Ja nemam rešenje za ovu situaciju.“ stvara dodatni razlog za stres. Ponovno rastavljanje distance na segmente, i traženje primenljivog rešenja, i tako u krug…

Ako nam je dan ispunjen dilemama, odlukama i potrebom da stalno nalazimo rešenja-mozak će stalno biti u svom aktivnom stanju. Stalno će rešavati probleme.

Najnovija istraživanja Američke asocijacije psihologa (APA) pokazuju još jednu tendenciju-

stalno ubrzavanje i često proveravanje poruka i mailova proizvode atmosferu nesigurnosti i isčekivanja, dovodeći um u stanje pripravnosti, što predstavlja idealnu osnovu za stalni i DODATNI stres i napetost. Rezultati istraživanja takođe pokazuju da nivo stresa pokazuje vrlo značajan statistički godišnji porast od 2007. godine kada je ovo istraživanje i počelo.

Kako se izboriti sa stresom?

Bez obzira na razloge koji čine da nervoza I napetost postanu naša svakodnevica, bez obzira na to do koje mere je stres prisutan u našim životima, postoje načini koje možemo koristiti da bismo umanjili anksioznost i posledice stresa.

Što više primećujemo da nervoza i napetost postaju naša svakodnevnica, to bismo više trebali da se potrudimo i pronađemo kako da primenjujemo “male alate” koji će učiniti da kontrola stresa postane nova veština kojom smo ovladali.

Na taj način možemo naučiti kako da pomognemo sebi na putu stabilnosti, smirenosti, centriranosti i unutrašnje snage?

Vežbe protiv stresa

Savremena navika nam kaže da mozak, baš kao i svaki mišić u telu možemo vežbati.

Potrebna nam je odluka, malo vremena za dnevnu rutinu, i rezultati mogu vidljivi već posle nekoliko nedelja. Mindfulness program za kontrolu stresa je efikasan put ka unutrašnjoj promeni.

Različite vežbe ovog programa pomažu u lakšem prepoznavanju tendencije da stalno brinemo, ali donose i metode za isključivanje napetosti kroz prepoznavanje trenutnih spoljnih ali i unutrašnjih  okolnosti.

Ovaj program je svojevrsni vodič kroz mehanizme uma koji izazivaju nervozu i napetost, ali ujedno i daje odgovore na pitanja:

“Kako se izboriti sa stresom?”,

i “Kako se oporaviti od stresa?”.

Nekoliko malih “alata” koji mogu biti od pomoći na tom putu promene možete pronaći u tekstu Vežbe protiv stresa.

Stres kao da je postao još jedan ozbiljan izazov za savremenog zaposlenog čoveka.
Produženo radno vreme, vremenski rokovi i stalno rastući zahtevi doprinose subjektivnom osećaju stalne brige, umora i iscrpljenosti.
Pitanje “Kako živeti bez stresa” postaje polako ključno za zaposlenog čoveka. Ako kontrola stresa ne postane deo ljudske svakodnevnice, zdravlje, vitalnost I mentalni mir mogu biti vrlo visoka cena.

Uzroci stresa na poslu:

Uzroci stresa za savremenog čoveka mogu biti mnogobrojni.
Materijalna egzistencija, visoki zahtevi radnog okruženja, loša komunikacija, neadekvatni uslovi rada, nedovoljan odmor i strah od gubitka posla su samo neki od razloga za stres.

Nove tehnologije

Ubrzavanje, koga smo svedoci, donosi svoje novo, promenjeno radno okruženje.
Današnje vreme kao i primena novih tehnologija kreiraju nove i drugačije uslove za zaposlene.
Svakako, postoji veliki broj pozitivnih efekata primene novih rešenja iz perspektive funkcionisanja kompanija, kao što su:

• Brži rezultati i efikasnost-nove tehnologije kroz ubrzavanje procesa, donose mogućnost da se zaposleni više fokusiraju na svoje glavne zadatke .
• Lakše skladištenje i deljenje informacija-umesto traženja dokumenata po fasciklama I registrima, sve je postalo dostupnije.
• Veća mobilnost zaposlenih, otvaranje mogućnosti za rad van kancelarije, kao i za angažovanje stručnjaka iz svih delova sveta.
• Automatizacija-jednostavne, manuelne radnje su preusmerene na mašine i kompjutere.
• Bolja i brža komunikacija-svet je postao jedna globalna zajednica, i globalno tržište.

Međutim, iz perspektive zaposlenih, novi uslovi su doneli i nove razloge za stres na poslu.

Novi zahtevi

1. Od zaposlenih se očekuje da rade više u kraćim vremenskim okvirima nego predhodnih decenija.
Takođe, taj trend samo pokazuje rast srazmeran primeni novih tehnologija.
2. Od zaposlenih se očekuje da ovladaju novim programima, sistemima I metodama mada često nisu dovoljno ili adekvatno trenirani za to.
3. Kako je primena tehnologije rastuća tendencija, zaposleni moraju da konstanto razvijaju i usvajaju nove metode i nove veštine. To samo po sebi nije loše, međutim, za mnoge zaposlene je to i veliki izvor stresa, posebno ako nisu poklonici kompjuterizacije. Za veliki broj njih, ostanak posle radnog vremena je jedina mogućnost da ovladaju novim zahtevima.
4. Već usvojeni kompjuterski programi se često menjaju, dobijaju svoje nove verzije koje se ponekad mogu značajno razlikovati od predhodnih. Takva vrsta stalne promene često stvara suptilni osećaj nedostatka samopouzdanja, čak i u slučajevima kada zaposleni odlično vlada svojom radnom materijom.
5. Veliki broj zaposlenih brine da će automatizacija i digitalizacija doneti još veću nezaposlenost, i da će ih možda u budućnosti ostaviti bez posla. Strah od gubitka posla je snažan izvor stresa.
6. Veliki broj podataka, knjiga, fotografija i istraživanja je smešten u memorije kompjutera. Strah od gubitka svih podataka često izaziva stres i tera zaposlene da prave česte i stalne kopije.
7. Zaposleni komuniciraju manje neko predhodnih decenija. Jednostavne ljudske relacije i prijateljske razgovore zamenjuju glasovne poruke, sms poruke i e-mailovi. Dugoročno, to može doneti stres, anksioznost i osećaj izolovanosti.

“Kako živeti bez stresa?” iz tih razloga postaje neizostavna i ozbiljna tema za razmišljanje.

Kontrola stresa

Život potpuno lišen stresa možda nije ni moguć. To ne bi ni bilo poželjno stanje, jer nam u pravoj meri stres može pomoći da se nosimo sa izazovima, sakupimo sve svoje snage, rastemo, razvijamo se i pobeđujemo izazove.
Ali kada stres ostane stalno na visokom nivou, a nemamo odgovarajuće odgovore i metode za kontrolu stresa, stres može doneti bolest, utučenost I iscrpljenost.