Juče sam vozeći se kroz saobraćajnu gužvu na jednoj radio stanici slušala emisiju o stresu.
Gost emisije i voditeljka su se složili da mi u Srbiji upoređenju sa ostalim zemljama Evrope, ustvari i ne spadamo u visoko rizičnu kategoriju, kada je stres u pitanju.
Da li je to baš tako?
Jutro je i novi radni dan počinje.
Već na putu do kupatila, unutar uma počinje razmišljanje i planiranje.
Kada doživljamo svoju svakodnevicu kao niz stresnih ili uznemiravajućih okolnosti, možemo pomisliti da je skoro nemoguće izaći iz tog “začaranog kruga”napetosti.
Nova istraživanja i novi pristupi nam govore drugačije.
Za život sa manje stresa, potrebno je kako se čini, nekoliko jednostavnih koraka:
Stres kao da je postao još jedan ozbiljan izazov za savremenog zaposlenog čoveka.
Produženo radno vreme, vremenski rokovi i stalno rastući zahtevi doprinose subjektivnom osećaju stalne brige, umora i iscrpljenosti.
Pitanje “Kako živeti bez stresa” postaje polako ključno za zaposlenog čoveka. Ako kontrola stresa ne postane deo ljudske svakodnevnice, zdravlje, vitalnost I mentalni mir mogu biti vrlo visoka cena.
Kada se osećamo ugroženo, naš nervni sistem reaguje, i u telu se luče brojni “stresni” hormoni kao što su adrenalin i kortizol spremajući telo za “akciju”. Srce ubrzano lupa, šalje kiseonik i šećer u mišiće, krvni pritisak se povećava, mišići u telu se kontrahuju, disanje se ubrzava i sva čula se izoštravaju. Sve ove fizičke promene posredno “podižu” koncentraciju, fokus, snagu i stabilnost koja je neophodna za prevazilaženje izazova ili potencijalnih problema.
Stres ne mora uvek da bude negativan. Kada smo suočeni sa životnim izazovima, mala doza “pritiska” ponekad može da pomogne u ostvarivanju ciljeva ili prevazilaženju problema. Stres pomaže da damo sve od sebe kada je potrebno. Međutim, kada stanje stresa traje dugo može da ima veliki uticaj na fizičko, mentalno i psihičko zdravlje.