Juče sam na jednoj radio stanici slušala emisiju posvećenu stresu.
Gost emisije i voditeljka su se usaglasili da kada se mi u Srbiji uporedimo sa ostalim zemljama Evrope, ustvari i ne spadamo u visoko rizičnu kategoriju, kada je stres u pitanju.
Kako pobediti stres
Statistike kažu da s dobrim poslovima dolazi dobra plata, s dobrom platom krediti i viši standardi, bolji stanovi i automobili, duži i egzotični godišnji odmori. S kreditima dolazi doza straha, jer se ne sme dozvoliti gubitak posla, pa čak ni gubljenje postojeće pozicije. I stres je tu.
Ali, da li u Srbiji stvarno ima manje stresa, ili se, možda ipak samo manje vodi računa o statistici?
Mislim da stres postaje veliki problem za sve veći broj ljudi.
Ne mora se desiti ništa posebno u ljudskom životu (kako se čini u današnje vreme), da bi se ispoljile posledice stresa.
Uzroci stresa su nekad povezani s poslom, nekada sa nesređenom porodičnom situacijom, finansijama ili zdravstvenim problemima.
Ponekad, loše navike mogu da budu takođe uzroci stresa. Konzumiranje masne, teške hrane, alkohola ili cigareta mogu da uvedu um i telo u stresnu reaciju…
Kako živeti bez stresa?
Mislim da život u kome nema baš nikakvog stresa možda ne bi bio ni moguć. Čak i da je moguć, takav život bi značio da ispred sebe nismo postavili nikakve izazove.
Stres inače nastaje kada smo u situacijama u kojima je potrebno da damo svoj maksimum. To je naša urođena, evolutivna sposobnost da uključimo sve svoje potencijale kada se za tim ukaže potreba.
Međutim, ako stresnih situacija ima previše, ili one traju predugo, uticaj stresa na zdravlje može biti vrlo negativan.
Kako se izboriti sa stresom
Svi prolazimo zahtevne periode u životu u kojima možda imamo previše posla, previše računa, previše problema a premalo rešenja, opcija ili mogućnosti za odmor.
1. Prvi korak u stvari napravimo onog trenutka kada se suočimo s okolnostima, i priznamo sebi da stvari ne stoje najbolje, da osećamo unutrašnji nemir ili da smo izgubili ravnotežu u životu.
2. Možemo izabrati postepeni put promene. Ne moramo menjati sve i odmah. Možemo napraviti na primer po jednu promenu svakog meseca, počevši od onoga što nam je najlakše. (recimo odluke da ustanemo ranije, ili legnemo ranije).
3. Izbegavajmo multi-tasking. Svesno promenimo naviku da radimo više radnji istovremeno. Naš mozak nema strukturu koja bi odgovarala simultanom delovanju. Uradimo jednu po jednu stvar. Ako želimo život bez anksioznosti i depresije, ovaj korak je neophodan.
4. Kontrola stresa počinje onog trenutka kada prihvatimo svoja ograničenja, i počnemo da pred sebe postavljamo realne zahteve.
5. Vežbe protiv stresa-pronađimo način da se fizički pokrenemo. Telo često trpi posledice umne napetosti. Joga se recimo pokazala kao odlično sredstvo u borbi protiv stresa.
6. Negujmo životnu radost. Stres često zna da donese osećaj umora, utučenosti i bezvoljnosti. Stalna nervoza i napetost je prilično iscrpljujuća za telo i um.
7. Setimo se onoga što nas čini srećnim i zadovoljnim, izađimo s prijateljima, kupimo karte za koncert omiljenog benda, ili pozorište, izaberimo dobru komediju na TV-u u petak uveče.
Ako nema radosti, svakodnevica ponekad može izgledati kao prava pustinja. A to onda postaje dodatni uzrok nervoze i napetosti.
8. Socijalizacija. Nema boljeg rešenja za napetost I utučenost od dana provedenog sa prijateljima. Oxitocin, takozvani hormon sreće, luči se kada mi zagrlimo nekoga, ili neko zagrli nas. Prijatelji predstavljaju veliku podršku iz mnogo razloga. Osećaj da nismo sami, da ne prolazimo samo mi kroz zahtevne periode u životu, podrška i razumevanje, daju prirodan odgovor na pitanje kako smanjiti stres.
9. Učinimo svoj život jednostavnijim. Potražimo kreativne načine. Možemo izabrati da umesto nedeljnog odlaska u super-market poručimo sve potrebno on-line i ostanemo kod kuće, ili izađemo u šetnju pored reke… Možemo odlučiti da plaćanje računa prebacimo na automatsko. Možda odlučimo i da nam nova destinacija za putovanja ili novi nameštaj i nisu toliko važni, i da bismo umesto više novca, (i više posla), odabrali za sebe više odmora i zabave.
10. Unutrašnja promena. Koliko god da je suočavanje sa pitanjima kao što jerecimo: “Kako smiriti nervozu i depresiju” neprijatno, za veliki broj ljudi može predstavljati tačku promene u životu. Moj slučaj je bio takav, i ova vrsta suočavanja mi je pomogla da preispitam prvenstveno svoje životne prioritete.
Ako posle tog preispitivanja shvatimo da ipak želimo da imamo stalne izazove u životu, bar ćemo stres koji nastaje prihvatati s razumevnjem i otvorenošću znajući da smo sami napravili takav izbor. Tako će bar i stres koji proživljavamo da bude – pozitivni stres.
Ako ipak shvatimo da želimo drugačiji život za sebe, i spremni smo da se u tom pravcu menjamo, Mindfulness (program za kontrolu stresa kroz razvoj svesne pažnje) može da predstavlja pravi izbor.
Za 8 nedelja koliko osnovni program traje, posmatraju se svi aspekti života koji dovode do stresnih reakcija.
Kakve su nam misli?
Kako reagujemo u konfliktnim situacijama?
Kakva nam je komunikacija?
Tokom samog programa osećaj da smo u začaranom krugu okolnosti i sopstvenih reakcija se menja kroz samo prepoznavanje onoga što za nas kreira nemir I napetost. Vežbamo da uvodimo promene u svojim reakcijama. Vežbamo um da postane sabraniji, svesniji, a samim tim i mirniji.
Osim što je odličan metod kontrole stresa, Mindfulness program prvenstveno predstavlja jednu pravu životnu veštinu, kretanje kroz predeo koji obično mislimo da poznajemo tako dobro, (dok se ne desi da se iznenadimo i uverimo u suprotno) a to je predeo našeg uma.
Odgovor na pitanje “Kako pobediti stres?” možda svako mora da nađe za sebe, s obzirom da smo u odnosu na svoja životna iskustva svi mi međusobno različiti.
Ali koliko god da smo različiti, toliko smo i slični. Za sve nas bez razlike, novi životni izazovi ili loše navike stvaraju stres, ali takođe svi mi imamo podjednake potencijale za rast i promenu.
Potrebna nam je samo odluka, malo vremena…