Šta je to stres i kako ga prepoznati, kontrolisati i pobediti?

stres i mindfulness

Da li vam se desilo da kada neko izgovori reč stres, ili čak da samo kada na njega pomislite osetite i uznemirenost?

Ponekad je samo pomisao na stres dovoljna da stres bude tu.

Tako da obično, veliki broj ljudi stres doživljava kao nešto neprijatno ili negativno.

Ali da li je baš tako?

Sećate se nekih naslova u novinama ili vestima u kojima su pojedinci uspevali da postignu neverovatne brzine, da podignu neverovatne težine ili da izdrže gotovo naverovatni napore kada je to bilo neophodno.

Ono što je sigurno je da kada smo suočeni sa životnim izazovima, mala doza “pritiska” ponekad može da pomogne u ostvarivanju ciljeva ili prevazilaženju problema. Ili čak pronalaženju rešenja. Stres pomaže da damo sve od sebe kada je potrebno.

Međutim, ono što je problem današnjeg čoveka je što je stres postao stanje koje traje, što mu nije ni svrha ni namena.

Kada stanje stresa traje dugo može umesto da nam pomogne da pružimo sve što možemo, zapravo postaje nešto što može da ima veliki negativni uticaj na fizičko, mentalno i psihičko zdravlje.

Šta je stres?

Stres je fiziološki proces, način na koji telo odgovara na izazov ili pretnju  To je evolutivni mehanizam koji nam pomaže da preživimo u životno-ugrožavajućim okolnostima, podižući sve svoje sisteme na maksimum. Stres je, iako to često ne doživljamo na takav način, zapravo i vrsta samo-zaštite. U mnogim životnim okolnosima nam pomaže da ostanemo koncentrisani, budni i oprezni. Recimo, kada vozimo kroz veliku gužvu ili prelazimo ulicu, mala doza stresa nam obezbeđuje sigurnost.

Stres nam takođe pomaže da odgovorimo na izazove. Kada imamo javni nastup, kada učimo i pripremamo sa za ispit (a radije bismo gledali TV ili popili kafu s prijateljima na primer), stres nam pomaže da ostanemo budni i koncentrisani. Međutim, živeći u ovom vremenu stalne “hitnosti” ubrzanja, velikih zahteva, hroničnog manjka vremena, stres postaje nalik “drugom ja” pa samim tim i ozbiljna pretnja ne samo zdravlju, već i unutrašenjem miru, osećaju opuštenosti, zdravoj komunikaciji, relacijama sa drugima i kompletnom kvalitetu života.

Možda i najvažnija pitanja za čoveka današnjice su zapravo:

  • Kako smanjiti stres?
  • Kako vratiti balans u svoj život?

Akutni i hronični stres

S obzirom da nam stres zapravo pomaže da se nosimo sa izazovima i okolnostima, kako zapravo nastaje problem i kako ono što nam pomaže da preživimo postaje ono što nas ubija?

Problem u stresnoj reakciji nastaje zbog toga što amigdala, deo mozga koji je odgovoran za početak stresne reakcije i naš centar emocija (deo koji prepoznaje kada smo ugroženi, inače prilično primitivan deo mozga, deo limbičkog sistema – zaduženog za preživljavanje) često ne pravi razliku između stvarne, realne fizičke ili neke psihološke ili emocionalne ugroženosti. Kada smo recimo usred rasprave s prijateljem, kada imamo finansijske poteškoće ili nagomilane račune, možemo proći kroz stres kao da nam stvarno život “visi o koncu”.

Ako ne naučimo da razvijemo u sebi određenu vrstu selektivnosti, stres može da pređe u naviku tako da gotovo svaka, ponekad i najmanja situacija može postati njegov uzrok. Stres tako postaje konstanta u životu i vremenom može preći u hronični stres.

Hronični stres menja gotovo sve sisteme u telu. Utiče na neurone mozga, utiče na varenje, imunološki sistem, hormone, povećava rizik od šloga i srčanog udara, i ubrzava starenje. Najnovija istraživanja pokazuju da hronični stres može značajno da promeni funkcionisanje mozga, otvarajući put za anksioznost, depresiju, kao i mnoge psihičke i mentalne probleme.

Simptomi stresa

Stres, važno je setiti se toga svakodnevno nije naša “druga” priroda, niti je stanje koje treba da traje. Jedan od najvećih problema današnjice je to što se na stres naviknemo, često ne reagujući na vreme i ne obraćajući dovoljno pažnju na očigledne znakove koji se pojavljuju.

Neki od fizičkih simptomi  stresa:

  • Poremećaj varenja, zatvor ili dijareja
  • Nesanica
  • Vrtoglavica ili osećaj nestabilnosti
  • Bol u grudima
  • Pad imuniteta
  • Hormonski poremećaji i gubitak seksualne želje
  • Povišen pritisak

Najčešći simptomi čestog stresa koji mogu često proći neopaženo a na koje treba obratiti pažnju:

  • Problemi s koncentracijom i pamćenjem
  • Utučenost i osećaj izolovanosti
  • Česta nervoza , iritiranost i uznemirenost
  • Stalno stanje brige
  • Sklonost ka “negativnom” razmišljanju

Kako pobediti i kontrolisati stres?

Ima nekoliko prirodnih načina koji mogu da budu od neprocenjive pomoći u prevazilaženju stresa kao što su:

  • Mindfulness-razvoj svesne pažnje
  • Tehnike disanja
  • Vežbe relaksacije
  • Joga ili neka fizička aktivnost (koja uključuje svesnost i disanje)
  • Izbalansirana ishrana

Poslednjih decenija Mindfulness program (MBSR-Mindfulness based stress reduction) za razvijanje svesne pažnje se pokazao kao jako efikasan metod za dugotrajnu kontrolu i generalno smanjivanje siptoma i posledice stresa.

Zašto  Mindfulness?

Uz pomoć različitih tehnika koje ovaj program podrazumeva, razvija se unutrašnja svesnost koja pomaže u prepoznavanju prvih simptoma stresne reakcije, koji se zatim mogu kontrolisati pa i “isključiti”. To je posebno korisno u slučajevima hroničnog stresa, kao i u situacijama koje nas uvode u stresnu reakciju a da to i ne primetimo ili iz nekih psiholoških razloga. Takođe, vrlo često, kada prolazimo kroz određeno neprijatno iskustvo, ne umemo da se isključimo po njegovom prestanku, već često satima pa i danima nastavimo da se stalno vraćamo i iznova preživljavamo isto iskustvo. Svaki put kada ponovo proživljavamo određeno iskustvo – može se desiti da ponovo preživljavamo i stres. Jer amigdala ne prepoznaje da li je reč o trenutnim, stvarnim okolnostima ili nekim prošlim iskustvima. To može da kreira pravi “začarani krug” u stresnoj reakciji, produžava je, uvećava i multiplicira negativne efekte stresa na telo i um..

Kroz Mindfulness, razvojem svesnosti, naučimo mnogo o sebi, o tome kako um funkcioniše i kako deluje stresni mehanizam.

Takođe, počinjemo da prepoznajemo svoje navike, svoje emocionalne reakcije i učimo kako da sa njima radimo. Takođe, postajemo svesniji misaonih obrazaca koji ponekad znaju da naprave stres čak i ako nema realne situacije koja je ugrožavajuća, pozivajući iznova i iznova neka prethodna često uznemiravajuća iskustva ili kreirajući brigu za budućnost koja ne prestaje.

Vežbajući svoj um, učeći kako da usmeravamo pažnju, kako da radimo sa svojim mislima i emocijama, zapravo postajemo mnogo otporniji na stres. Ono što je možda najvažnije: učimo kako da prekinemo začarani krug stresne reakcije i da kroz ugrožavajuće okolnosti prođemo što pažljivije, opuštenije i što je takođe vrlo važno – što brže.

Više o samim koracima prevazilaženja stresa možete pročitati u tekstu “Kako pobediti stres”.

Vesna Kostic, osnivač BG joga Centra i centra za Mindfulness u Beogradu

Autor teksta je Vesna Kostić

Pročitajte više o autoru

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *