stres

Kada se osećamo ugroženo, naš nervni sistem reaguje, i u telu se luče brojni “stresni” hormoni kao što su adrenalin i kortizol spremajući  telo za “akciju”. Srce ubrzano lupa, šalje kiseonik i šećer u mišiće, krvni pritisak se povećava, mišići u telu se kontrahuju, disanje se ubrzava i sva čula se izoštravaju. Sve ove fizičke promene posredno “podižu” koncentraciju, fokus, snagu i stabilnost koja je neophodna za prevazilaženje izazova ili potencijalnih problema.

Kako stres utiče na zdravlje?

Kako će se stres odraziti na naše zdravlje najviše zavisi od načina na koji prolazimo kroz samo iskustvo – da li je stres koji doživljavamo negativan ili pozitivan. Vrlo često mislimo da su stresni “okidači” uglavnom negativni. Međutim situacije u kojima  recimo na svet dolazi beba, ili dve osobe započinju zajednički život mogu biti vrlo stresne, na pozitivan način.

Takođe, ugao iz koga posmatramo svoje životne promene u najvećoj meri određuje i našu reakciju. Recimo, kada menjamo posao, možemo biti uplašeni, nesigurni, ispunjeni sumnjama u sebe i okolinu, što će izazvati negativnu stresnu reakciju. Ali šta ako kroz istu situaciju prođemo doživljavajući je kao izazov, kao mogućnost da napredujemo, učimo, razvijamo se? Osećaćemo i dalje stres, ali će on biti pozitivan.

I pozitivan i negativan stres nas uvode u stresnu reakciju, ali se ona čak i fiziološki razlikuje. Recimo, u negativnoj stresnoj reakciji se uz sve ostale promene, kontrahuju krvni sudovi i zgrušava se krv, dok u pozitivnoj stresnoj reakciji tih simptoma skoro da nema. A kada imamo simptome stresne reakcije, ali bez kontrakcije krvnih sudova, to stanje odgovara stanju sreće.

Možda ne možemo da promenimo svoje životne okolnosti, ali ono što možemo da promenimo je svoj pogled i reakciju na njih.

Novija naučna istraživanja,  dokazuju da se mozak formira u odnosu na naša iskustva, i da ono što praktikujemo, prvo postaje naša navika, a zatim postaje i naša realnost. Recimo, ako promenimo pogled na stres s negativnog na pozitivan, počnemo da posmatramo izazove pre kao mogućnosti nego kao pretnju. Na taj način praktikujemo otvorenost i pozitivnu reakciju koja vremenom stvara unutrašnje okruženje puno prihvatanja, strpljenja i vere u sebe. Ta sposobnost mozga da se menja u zavisnosti od ličnog iskustva naziva se neuroplasticizam. Kada životne okolnosti doživljavamo na pozitivan način, to stanje pozitivnosti, i sreće “boji” kompletan unutrašnji prostor uma.

Šta su najčešći uzroci stresa?

Razlozi za stres mogu biti različiti.

Po Holmes and Raheovoj “Skali stesa”, najveći  spoljašnji “stresni okidači” su po redu

  1. Smrt supružnika
  2. Razvod
  3. Razdvajanje u braku
  4. Odlazak u zatvor
  5. Smrt bliskog člana porodice
  6. Povreda ili bolest
  7. Venčanje
  8. Gubitak posla
  9. Bračne parnice
  10. Odlazak u penziju

Takođe, uzroci stresa ne moraju biti konkretni,  već mogu biti i “unutrašnje” prirode, kao što su:

  1. Pesimizam
  2. Nesigurnost
  3. Rigidnost
  4. Nerealna očekivanja
  5. Perfekcionizam

Simptomi stresa kod žena i muškaraca

Po rezultatima poslednjih istraživanja, žene se skoro dva puta teže nose sa stresom nego muškarci i duplo više oboljevaju od psiho-somatskih oboljenja koja nastaju kao posledica dugotrajnog stresa. Muškarci s druge strane mnogo više posežu za alkoholom i cigaretama kao načinom za prevazilaženje stresa. Žene, takođe u mnogo većem broju menjaju svoj način života da bi se lakše nosile s pritiscima (60% više žena se opredeljuje za promenu kao što je recimo balansirana ishrana, joga ili meditacija).

Kako smanjiti stres?

Joga protiv stresa – Dokazani su brojni pozitivni efekti joge na psiho-fizičko zdravlje. Joga vežbe osobađaju telo i um od napetosti. 

Zdrav san i odmor – Kada se odmaramo dovoljno, dozvoljavamo telu da uključi “relaksacioni mehanizam” I vrati se u prirodnu ravnotežu.

Balansirana ishrana – Dobar obrok može da bude velika podrška u prevazilaženju stresa. Fabrički prerađena hrana, šećeri I masna, teška hrana samo dodatno opterećuju digestivni I nervni sistem koji su već opterećeni u stresnoj reakciji.

Fizičko kretanje– Ritmično fizičko kretanje kao što je hodanje, plivanje ili ples, posebno kada se radi svesno, pomaže nervnom sistemu da se opusti.

Socijalizacija-Kada smo okruženi dragim  ljudima, rastući osećaj podrške pomaže da prolazimo lakše kroz sve životne okolnosti. Hormoni, kao oxytocin koji se luče kada smo okruženi prijateljima, direktno štite srce u stresnoj reakciji

Mindfulness program za kontrolu stresa– Kroz Mindfulness program za razvoj svesne pažnje i različite “male alate” koje on pruža, stiče se dublji uvid u to kako i na koji način um funkcioniše.

Prihvatanjem, upoznavanjem i posmatranjem svojih iskustava učimo kako da koristimo svesnost i pažnju u cilju otvaranja prema samom iskustvu.

Na primer, umesto misli kao što su “Da li ću biti na visini zadatka? Ili Da li ću biti dovoljno jak?” jednostavno primetimo “Aha, strah je ovde”, ili “stres je prisutan”.

Uvodeći novu naviku, uz malo treninga, nismo više uvučeni u vrtlog briga, nervoze i napetosti, već posmatramo na koji se način misli i emocije pojavljuju u umu. Taj kvalitet posmatranja bez “uvlačenja u reakciju” ima potencijal da potpuno promeni unutrašnje iskustvo i percepciju, praveći finu distancu između iskustva koje proživljavamo i naše reakcije na njega.

A to je osnov za osećaj unutrašnje slobode, mira i balansa u životu.

 

Vesna Kostic, osnivač BG joga Centra i centra za Mindfulness u Beogradu

Autor teksta je Vesna Kostić

Pročitajte više o autoru

 

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *