Stres na poslu

Stres kao da je postao još jedan ozbiljan izazov za savremenog zaposlenog čoveka.
Produženo radno vreme, vremenski rokovi i stalno rastući zahtevi doprinose subjektivnom osećaju stalne brige, umora i iscrpljenosti.
Pitanje “Kako živeti bez stresa” postaje polako ključno za zaposlenog čoveka. Ako kontrola stresa ne postane deo ljudske svakodnevnice, zdravlje, vitalnost I mentalni mir mogu biti vrlo visoka cena.

Uzroci stresa na poslu:

Uzroci stresa za savremenog čoveka mogu biti mnogobrojni.
Materijalna egzistencija, visoki zahtevi radnog okruženja, loša komunikacija, neadekvatni uslovi rada, nedovoljan odmor i strah od gubitka posla su samo neki od razloga za stres.

Nove tehnologije

Ubrzavanje, koga smo svedoci, donosi svoje novo, promenjeno radno okruženje.
Današnje vreme kao i primena novih tehnologija kreiraju nove i drugačije uslove za zaposlene.
Svakako, postoji veliki broj pozitivnih efekata primene novih rešenja iz perspektive funkcionisanja kompanija, kao što su:

• Brži rezultati i efikasnost-nove tehnologije kroz ubrzavanje procesa, donose mogućnost da se zaposleni više fokusiraju na svoje glavne zadatke .
• Lakše skladištenje i deljenje informacija-umesto traženja dokumenata po fasciklama I registrima, sve je postalo dostupnije.
• Veća mobilnost zaposlenih, otvaranje mogućnosti za rad van kancelarije, kao i za angažovanje stručnjaka iz svih delova sveta.
• Automatizacija-jednostavne, manuelne radnje su preusmerene na mašine i kompjutere.
• Bolja i brža komunikacija-svet je postao jedna globalna zajednica, i globalno tržište.

Međutim, iz perspektive zaposlenih, novi uslovi su doneli i nove razloge za stres na poslu.

Novi zahtevi

1. Od zaposlenih se očekuje da rade više u kraćim vremenskim okvirima nego predhodnih decenija.
Takođe, taj trend samo pokazuje rast srazmeran primeni novih tehnologija.

2. Od zaposlenih se očekuje da ovladaju novim programima, sistemima I metodama mada često nisu dovoljno ili adekvatno trenirani za to.

3. Kako je primena tehnologije rastuća tendencija, zaposleni moraju da konstanto razvijaju i usvajaju nove metode i nove veštine. To samo po sebi nije loše, međutim, za mnoge zaposlene je to i veliki izvor stresa, posebno ako nisu poklonici kompjuterizacije. Za veliki broj njih, ostanak posle radnog vremena je jedina mogućnost da ovladaju novim zahtevima.

4. Već usvojeni kompjuterski programi se često menjaju, dobijaju svoje nove verzije koje se ponekad mogu značajno razlikovati od predhodnih. Takva vrsta stalne promene često stvara suptilni osećaj nedostatka samopouzdanja, čak i u slučajevima kada zaposleni odlično vlada svojom radnom materijom.

5. Veliki broj zaposlenih brine da će automatizacija i digitalizacija doneti još veću nezaposlenost, i da će ih možda u budućnosti ostaviti bez posla. Strah od gubitka posla je snažan izvor stresa.

6. Veliki broj podataka, knjiga, fotografija i istraživanja je smešten u memorije kompjutera. Strah od gubitka svih podataka često izaziva stres i tera zaposlene da prave česte i stalne kopije.

7. Zaposleni komuniciraju manje neko predhodnih decenija. Jednostavne ljudske relacije i prijateljske razgovore zamenjuju glasovne poruke, sms poruke i e-mailovi. Dugoročno, to može doneti stres, anksioznost i osećaj izolovanosti.

“Kako živeti bez stresa?” iz tih razloga postaje neizostavna i ozbiljna tema za razmišljanje.

Kontrola stresa

Život potpuno lišen stresa možda nije ni moguć. To ne bi ni bilo poželjno stanje, jer nam u pravoj meri stres može pomoći da se nosimo sa izazovima, sakupimo sve svoje snage, rastemo, razvijamo se i pobeđujemo izazove.
Ali kada stres ostane stalno na visokom nivou, a nemamo odgovarajuće odgovore i metode za kontrolu stresa, stres može doneti bolest, utučenost I iscrpljenost.