Bolesti koje nastaju od stresa

bolesti-koje-nastaju-od-stresa

Stres je prirodna reakcija organizma na ugrožavajuće situacije, bilo da su one objektivne, stvarne ili to nisu.

Šta je stres

Životno ugrožavajuće okolnosti: požari, poplave, zemljotresi, uragani, ili ratovi prirodno prouzrokuju snažan stresni odgovor organizma. Takođe, na primer neke velike životne promene: promena posla, razvod, selidba ili bolest bližnjeg često budu razlozi za stres. Međutim, možda ponekad primetimo i da gledanje vesti, razmišljanje o prošlim događajima, briga za budućnost ili čak gledanje filma mogu da izazovu stres, iako realno – nismo životno ugroženi.
Kada je osećaj ugroženosti prisutan, u telu se dešava niz promena koje imaju za cilj da pomognu da na najbolji mogući način prevaziđemo okolnosti u kojima se nalazimo. Takozvani “bori se ili beži” mehanizam (fight or flight) se uključuje, aktivirajući deo mozga koji se zove Amigdala, koji je emocionalni centar ljudskog mozga ali i centar za strah.
Amigdala, kada se u njoj registruje da se dešava nešto uznemiravajuće ili ugrožavajuće, šalje signal ka Hipotalamusu, delu mozga koji je zadužen za komunikaciju sa organima, simpatički nervni sistem se aktivira tako da ceo organizam ulazi u stresnu reakciju.

Iako ponekad možda osećamo stres u pojedninim delovima tela, stres zapravo pravi reakciju u celom organizmu.Tokom stresne reakcije menja se rad srca, ubrzava se puls, podiže se krvni pritisak, respiratorni sistem menja svoj uobičajeni rad i disanje postaje pliće i kraće. Mišići se aktiviraju i postaju napeti, krv se zgrušava (da ne bismo iskrvarili ako smo povređeni) nivo šećera u krvi raste i veliki broj hormona (kao što su adrenalin i kortizol na primer) se oslobađa kako bi se telo pripremilo za ugrožavajuće okolnosti.

Manja i veća doza stresa

Ljudsko telo je na neki način “dizajnirano” da može da se nosi sa manjim dozama stresa. Zapravo, stres, kada je prisutan u manjim dozama, predstavlja ogromnu fiziološku podršku jer alarmirajući telo kada smo ugroženi zapravo pomaže da preživimo, ali pomaže nam i kada prolazimo kroz zahtevne životne periode i nosimo se se nedaćama. Stres pomaže da dostignemo svoj maksimum kada je to potrebno čak ponekad i da gotovo prevaziđemo sebe. Generalno gledajući, stres pomaže da pomeramo svoje unutrašnje granice, ali stresna reakcija je korisna i zdrava samo ako je doza stresa u životu odgovarajuća. Odnosno mala.

Stres, koliko god da pokušavamo, teško ćemo moći da potpuno isključimo iz svog života. Jer, nisu samo neprijatni događaji razlog za stres. I vrlo pozitivna dešavanja kao na primer venčanja, rođenje deteta, prvi posao ili selidba na neko bolje mesto takođe izazivaju stres pripremajući organizam da se nosi sa svim što dolazi.

Ali, ono što je sigurno, stres nije stanje koje treba da traje.

Danas se zbog ubrzanja kome svedočimo i kompleksnosti života koje vodimo čini da stres kao da postaje “druga priroda” savremenog čoveka. Vrsta iscrpljujuće, svakodnevne navike u kojoj nervoza, napetost, anksioznost ili briga postaju na neki način sastavni deo života.

Da li stres isto utiče na svakoga?

Stres na različite načine utiče na različite osobe. Neko jednostavno ima viši nivo tolerancije na stres. Takođe, neke osobe se brže oporavljaju od stresnih okolnosti kada one prođu u odnosu na druge. Ono što je dobra vest je da se prag tolerancije na stres može podizati i generalno otpornost na stres se može graditi.

A kako se čini, u vremenu u kome živimo, bez obzira na to koliko smo toleratni na stres, razvijanje unutrašnje otpornosti, brže vraćanje u balans kada smo iz njega izbačeni, kao i veći unutrašnji mir su kvaliteti ili veštine koje su svima nama potrebne – bez razlike. Jer, kako izgleda, životi nam neće postati jednostavniji u budućnosti. Ali ono što je najvažnije je da se za kompleksnost možemo pripremiti i razviti mehanizme kontrole stesa.
U tome Mindfulness, kako pokazuju sada već decenije primene u celom svetu ali i desetine hiljada naučnih istraživanja-može biti od neprocenjive pomoći.

Najčešći simptomi stresa

Stresna reakcija utiče na ceo organizam, uključujući: telesne sisteme, emocije, ponašanje, navike, kao i mentalno zdravlje. Nijedan aspekt ljudskog organizma nije imun na stres, ali simptomi mogu biti drugačiji u odnosu na njegovo stanje.

Najčešći telesni simptomi stresa:

  • Bol u grudima, povišen puls, promene u radu srca 
  • Visok krvni pritisak
  • Problemi sa varenjem uključujući: nervozna creva, zatvor, dijareju ili mučninu
  • Bolovi, grčevi ili tenzija u mišićima
  • Nesanica
  • Česte prehlade, problemi sa imunitetom
  • Hormonalni disbalans, smanjenje seksualne želje
  • Nervoza, drhtavica, sindrom “nemirne noge”
  • ”Zujanje” u ušima
  • Pojačano znojenje, znojenje ruku
  • Suvoća u ustima, problemi sa gutanjem
  • Stezanje vilica, “škripanje zuba”
  • Umor
  • Glavobolja

Najčešći emocionalni simptomi stresa:

  • Lako ulaženje u stanje uznemirenosti ili frustriranosti
  • Brze i iznenadne promene raspoloženja
  • Teškoće sa postizanjem relaksiranosti
  • Nedovoljno samopouzdanje
  • Usamljenost, osećaj niže vrednosti
  • Depresivne episode
  • Socijalna ankioznost

Najčešći mentalni simptomi stresa:

  • Stalna briga
  • Preplavljenost mislima
  • Zaboravnost, rasejanost i neorganizovanost
  • Loša koncentracija
  • Gubljenje kapaciteta za realno i jasno procenjivanje okolnosti
  • “Negativni obrasci mišljenja”, sklonost ka primećivanju negativne strane
  • Pesimizam

Najčešći simptomi stresa koji prouzrokuju promene u ponašanju:

  • Promene apetita: gubljenje ili povećanje
  • Odugovlačenje, odlaganje ili izbegavanje obaveza
  • Veće korišćenje alkohola, cigareta ili droge
  • Povećanje “nervoznih navika”: grickanje noktiju, vrpoljenje, učestalo treptanje
  • Brzo izgovaranje reči i rečenica

Ako primetite neke od ovih simptoma, dobro je da se javite lekaru i isključite mogućnost ozbiljnijih problema sa zdravljem. Neki simptomi stresa su takođe i simptomi koji se javljaju kod nekih oboljenja.

Dugotrajni stres i njegove posledice

Malo stresa s vremena na vreme verovatno neće doneti nikave veće probleme. Ali kada stres postane svakodnevica ili traje dugo, izaziva i dodatne promene na nivou celog organizma kao što su:

  • Problemi sa mentalnim zdravljem
  • Kardiovaskularne bolesti
  • Preterana gojaznost ili poremećaji ishrane
  • Hormonalni poremećaji, seksualna disfunkcija ili reproduktivni problemi
  • Problemi s kožom ili kosom kao što su : akne, psorijaza, ekcem ili gubitak kose
  • Problemi sa varenjem kao što su: nadimanje, gastritis, čir, problem sa debelim crevom

Kako smanjiti stres?

Stres je deo ljudskog životi i iskustva. Ono što je najvažnije i na šta možemo utivacati je način na koji se sa njim nosimo.

Mindfulness –MBSR (Mindfulness based stress reduction) je program koji u samom svom nazivu “Kontrola stresa na bazi razvijanja svesne pažnje”podučava veštinama korisnim za vreme u kome živimo posebno kada je stres u pitanju.

Mindfulness obično počinjemo da uvodimo u svoj život kada završimo 8-nedeljni kurs tokom koga iz nedelje u nedelju otvaramo različite teme, baveći se :

  • Pažnjom
  • Percepcijom (koliko smo često na auto-pilotu)
  • Mislima
  • Stresom
  • Emocijama
  • Radom sa neprijatnim iskustvima
  • Komunikacijom i empatijom
  • Uvođenjem svesne pažnje u svakodnevni život.

Posle kursa koji se može pohađati uživo ili online sve naučeno je lako uvoditi dodatno u svakodnevni život, vežbajući unutrašnju otpornost i učeći kako da budemo manje reaktivni, nervozni, zabrinuti, rasejani, emocionalni, uplašeni ili generalno iscrpljeni i nemirni. Kako da kontrolišemo stress?
Kada je kontrola stresa u pitanju važno je setiti se dve činjenice:

  • Svaka promena počinje prvim korakom.
  • Navike menjamo uvođenjem novih navika.

Na pitanje kako pobediti stres takođe možemo uz Mindfulness odgovoriti i uvođenjem nekih novih, korisnih malih alata u svoj svakodnevni život. Prvi korak u promeni načina na koji se nosimo sa stresom može da bude zapravo donošenje odluke da sa njim nešto i uradimo.

Više o mindfulnessu-govori Vesna Kostić u kratkom videu na linku.

Vesna Kostic, osnivač BG joga Centra i centra za Mindfulness u Beogradu

Autor teksta je Vesna Kostić

Pročitajte više o autoru

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *