Bolesti koje nastaju od stresa – kako hronični stres utiče na telo i um

Last updated on July 14th, 2026 at 12:20 pm

Stres je prirodna reakcija organizma na ugrožavajuće situacije, bilo da su one objektivne, stvarne ili to nisu.

Kratak sadržaj

• Stres je prirodna reakcija organizma na izazove i osećaj ugroženosti, ali nije stanje u kome bi telo trebalo da ostane dugo.
• Hronični stres može uticati na gotovo sve sisteme u organizmu – od srca i krvnih sudova do varenja, hormona i mentalnog zdravlja.
• Najčešći simptomi stresa uključuju napetost, umor, nesanicu, probleme sa varenjem, ubrzan puls i osećaj unutrašnjeg nemira.
• Dugotrajan stres povezuje se sa povećanim rizikom za anksioznost, depresiju, kardiovaskularne bolesti i sindrom sagorevanja.
• Mindfulness i druge tehnike rada sa nervnim sistemom mogu pomoći u jačanju otpornosti na stres i bržem vraćanju u unutrašnji balans.

Šta je stres?

Stres je prirodna reakcija organizma na ugrožavajuće situacije, bilo da su one objektivne, stvarne ili to nisu.

Životno ugrožavajuće okolnosti poput požara, poplava, zemljotresa, uragana ili ratova prirodno izazivaju snažan stresni odgovor organizma. Takođe, velike životne promene kao što su promena posla, razvod, selidba ili bolest bliske osobe često predstavljaju snažne stresore.

Međutim, možda ste primetili da i gledanje vesti, razmišljanje o prošlim događajima, briga za budućnost ili čak gledanje filma mogu izazvati stres, iako realno nismo životno ugroženi.

Kada je osećaj ugroženosti prisutan, u telu se dešava niz promena koje imaju za cilj da nam pomognu da se što bolje prilagodimo okolnostima u kojima se nalazimo.

Takozvani mehanizam „bori se ili beži“ (fight or flight) aktivira amigdalu – deo mozga koji učestvuje u obradi emocija i proceni opasnosti. Nakon toga dolazi do aktivacije simpatičkog nervnog sistema, a ceo organizam ulazi u stanje povećane pripravnosti.

Više o tome kako nastaje stres i kako funkcioniše stresna reakcija možete pročitati u tekstu Šta je stres i kako nastaje.

Šta je hronični stres?

Povremeni stres je normalan deo života.

Problem nastaje kada stres postane svakodnevno stanje.

Hronični stres nastaje kada organizam duže vreme ostaje u stanju povećane aktivacije i ne uspeva da se vrati u stanje odmora i oporavka.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, mentalni poremećaji povezani sa stresom, anksioznošću i depresijom danas predstavljaju jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova širom sveta.

Dok je kratkotrajni stres koristan i pomaže nam da se prilagodimo izazovima, hronični stres može početi da utiče na gotovo svaki sistem u organizmu.

Prema istraživanju Američkog psihološkog udruženja (APA), više od 75% odraslih osoba navodi da redovno oseća fizičke ili emocionalne simptome povezane sa stresom.

Izvor: https://www.apa.org/news/press/releases/stress

Manja i veća doza stresa

Ljudsko telo je na neki način „dizajnirano“ da može da se nosi sa manjim dozama stresa.

Zapravo, stres kada je prisutan u manjim dozama predstavlja ogromnu fiziološku podršku jer nam pomaže da preživimo, prilagodimo se promenama i damo svoj maksimum kada je to potrebno.

Nisu samo neprijatni događaji razlog za stres.

I pozitivna dešavanja poput venčanja, rođenja deteta, prvog posla ili preseljenja mogu izazvati stresnu reakciju jer organizam pokušava da se prilagodi novim okolnostima.

Ali ono što je važno jeste da stres nije stanje koje treba da traje.

Danas se često dešava da nervoza, napetost, anksioznost ili stalna zabrinutost postanu svakodnevica i da ih počnemo doživljavati kao nešto normalno.

Da li stres isto utiče na svakoga?

Stres na različite načine utiče na različite osobe.

Neko jednostavno ima viši prag tolerancije na stres, dok se neko drugi brže iscrpljuje ili sporije oporavlja nakon zahtevnih životnih okolnosti.

Dobra vest je da se otpornost na stres može razvijati.

Upravo zbog toga poslednjih decenija raste interesovanje za pristupe koji pomažu ljudima da razviju veću otpornost na stres. Jedan od najistraživanijih među njima je Mindfulness, koji se danas koristi u bolnicama, školama, kompanijama i centrima za mentalno zdravlje širom sveta.

Sposobnost da se nakon izazovnih situacija brže vratimo u ravnotežu nije samo osobina sa kojom se rađamo – ona se može graditi kroz različite veštine i navike.

Upravo zato razvijanje unutrašnje stabilnosti, otpornosti i emocionalne fleksibilnosti postaje jedna od najvažnijih životnih veština savremenog čoveka.

Najčešći simptomi stresa

Stresna reakcija utiče na ceo organizam, uključujući telo, emocije, ponašanje, navike i mentalno zdravlje.

Iako ljudi stres često povezuju samo sa nervozom ili brigom, njegovi efekti su mnogo širi. Kada stres traje dugo, gotovo svaki sistem u organizmu može početi da šalje signale da mu je potreban odmor i oporavak.

Telesni simptomi stresa

Kada smo pod stresom, telo ulazi u stanje pojačane pripravnosti. Nervni sistem aktivira mehanizme koji su nekada ljudima pomagali da prežive opasne situacije, ali u savremenom životu ova reakcija često traje mnogo duže nego što je potrebno.

Zbog toga se simptomi stresa često prvo pojavljuju upravo na fizičkom planu.

Prema podacima Američkog psihološkog udruženja (APA), dugotrajan stres može uticati na rad srca, mišića, digestivnog sistema, imuniteta i hormona, zbog čega se simptomi često manifestuju kroz različite telesne tegobe.

Izvor: https://www.apa.org/topics/stress/body

Najčešći telesni simptomi uključuju:

• bol u grudima
• ubrzan puls
• visok krvni pritisak
• probleme sa varenjem
• zatvor ili dijareju
• mučninu
• bolove i napetost u mišićima
• nesanicu
• česte prehlade
• oslabljen imunitet
• hormonalni disbalans
• smanjenu seksualnu želju
• drhtavicu
• pojačano znojenje
• suvoću usta
• glavobolje
• hronični umor

Kod nekih osoba dominiraju simptomi vezani za srce i disanje, dok se kod drugih stres najviše ispoljava kroz probleme sa varenjem, mišićnu napetost ili hronični umor.

Ako imate bol u grudima, osećaj stezanja ili pritiska, pročitajte i tekst Bol u grudima od stresa i kako se zaštititi.

Emocionalni simptomi stresa

Dugotrajna aktivacija nervnog sistema ne utiče samo na telo već i na emocionalno stanje. Osoba može postati osetljivija, lakše ulaziti u stanje frustracije ili imati osećaj da više nema dovoljno unutrašnjih resursa za svakodnevne izazove.

Upravo zato mnogi ljudi pod stresom primećuju da ih situacije koje su ranije uspešno prevazilazili sada mnogo više iscrpljuju.

Najčešće emocionalne posledice stresa su:

• uznemirenost
• frustracija
• nagle promene raspoloženja
• teškoće sa opuštanjem
• osećaj manje vrednosti
• usamljenost
• anksioznost
• depresivne epizode

Više o tome pročitajte u tekstovima Anksioznost i Depresija i Mindfulness.

Mentalni simptomi stresa

Stres utiče i na način na koji razmišljamo.

Kada je organizam dugo u stanju opreza, mozak sve više pažnje usmerava na potencijalne probleme i pretnje. Zbog toga se može javiti osećaj mentalne iscrpljenosti, preplavljenosti mislima i smanjene sposobnosti da jasno sagledamo situaciju.

Harvard Medical School navodi da dugotrajni stres može uticati na pažnju, koncentraciju, donošenje odluka i pamćenje.

Izvor:
https://www.health.harvard.edu/mind-and-mood/protect-your-brain-from-stress

Najčešći mentalni simptomi su:

• stalna briga
• preplavljenost mislima
• zaboravnost
• rasejanost
• loša koncentracija
• pesimizam
• negativni obrasci mišljenja

Simptomi stresa koji utiču na ponašanje

Dugotrajan stres ne utiče samo na ono što osećamo i mislimo, već i na način na koji se ponašamo. Mnogi ljudi nesvesno menjaju svoje svakodnevne navike pokušavajući da se izbore sa unutrašnjom napetošću.

Najčešće promene uključuju:

• promene apetita
• odlaganje obaveza
• povećano korišćenje alkohola ili cigareta
• nervozne navike
• vrpoljenje
• ubrzan govor

Koje bolesti mogu nastati od stresa?

Kardiovaskularni problemi

Srce i krvni sudovi među prvima reaguju na stres. Tokom stresne reakcije povećava se lučenje adrenalina i kortizola, ubrzava se rad srca i raste krvni pritisak.

Kada takvo stanje traje dugo, povećava se opterećenje kardiovaskularnog sistema i raste rizik od različitih srčanih tegoba.

Američko udruženje za srce (American Heart Association) navodi da dugotrajan stres može doprineti povećanom krvnom pritisku i drugim faktorima rizika za bolesti srca.

Izvor:
https://www.heart.org/en/healthy-living/healthy-lifestyle/stress-management/stress-and-heart-health

Dugotrajan stres povezuje se sa:

• povišenim krvnim pritiskom
• ubrzanim radom srca
• povećanim rizikom od srčanih bolesti

Problemi sa varenjem

Veza između mozga i digestivnog sistema danas je dobro dokumentovana kroz koncept osovine mozak-creva. Zbog toga stres veoma često utiče upravo na želudac i creva.

Nacionalni institut za zdravlje SAD navodi da emocionalni stres može promeniti rad digestivnog sistema i doprineti nastanku ili pogoršanju gastrointestinalnih tegoba.

Izvor:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6469458/

Zbog toga se mogu javiti:

• gastritis
• nadimanje
• sindrom iritabilnih creva
• problemi sa varenjem
• mučnina

Anksioznost i depresija

Kada nervni sistem dugo ostaje u stanju pojačane aktivacije, povećava se rizik od razvoja anksioznosti i depresije. Zbog toga stručnjaci danas stres smatraju jednim od značajnih faktora koji mogu doprineti narušavanju mentalnog zdravlja.

Izvori:

https://www.nimh.nih.gov/health/topics/anxiety-disorders

https://www.nimh.nih.gov/health/topics/depression

Problemi sa spavanjem

San predstavlja jedan od glavnih mehanizama oporavka organizma. Međutim, kada smo pod stresom, telo često ostaje u stanju budnosti čak i kada pokušavamo da se odmorimo.

Izvor:https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34922108/

Osobe koje su dugo pod stresom često imaju:

• nesanicu
• često buđenje
• plitak san
• osećaj umora nakon spavanja

Hormonski disbalans

Kortizol, poznat i kao hormon stresa, ima važnu ulogu u regulaciji energije i odgovora organizma na izazove. Kada je njegov nivo povišen tokom dužeg perioda, može doći do promena u hormonalnoj ravnoteži.

Izvor:

https://health.clevelandclinic.org/what-to-know-about-adrenal-cocktails

Problemi sa kožom i kosom

Koža često predstavlja ogledalo unutrašnjeg stanja organizma. Dugotrajan stres može doprineti pogoršanju postojećih kožnih problema ili ubrzati njihovu pojavu.

Stres može doprineti pogoršanju:

• ekcema
• psorijaze
• akni
• opadanja kose

Oslabljen imunitet

Dugotrajna izloženost stresu može uticati na rad imunog sistema. Istraživanja pokazuju da osobe koje su pod hroničnim stresom mogu biti podložnije infekcijama i sporijem oporavku.

Izvor:

https://www.apa.org/topics/stress/body

Sindrom sagorevanja (Burnout)

Sindrom sagorevanja ne nastaje preko noći. Najčešće se razvija kao posledica dugotrajnog stresa, visokih očekivanja i osećaja da bez prestanka moramo da budemo produktivni.

Svetska zdravstvena organizacija burnout opisuje kao sindrom povezan sa hroničnim stresom na radnom mestu kojim se nije uspešno upravljalo.

Izvor:

https://www.who.int/news-room/questions-and-answers/item/burn-out-an-occupational-phenomenon

Dugotrajni stres i njegove posledice

Malo stresa s vremena na vreme verovatno neće doneti veće probleme.

Ali kada stres postane svakodnevica, organizam počinje da plaća cenu.

Posledice mogu uključivati:

• mentalne poremećaje
• kardiovaskularne bolesti
• poremećaje ishrane
• hormonske probleme
• seksualnu disfunkciju
• probleme sa kožom
• probleme sa varenjem
• hronični umor
• sindrom sagorevanja

Kako smanjiti stres?

Stres je deo ljudskog života.

Ono na šta možemo uticati jeste način na koji se sa njim nosimo.

Mindfulness Based Stress Reduction (MBSR) program upravo je razvijen sa ciljem da ljudima pomogne da razviju veštine korisne za savremeni način života i efikasnije upravljanje stresom.

Kroz Mindfulness učimo da radimo sa:

• pažnjom
• percepcijom
• mislima
• emocijama
• stresom
• komunikacijom
• neprijatnim iskustvima

Više o tome pročitajte u tekstovima:

• Mindfulness Srbija i stres
• Kako pobediti stres
• Kako se izboriti sa stresom
• Kako se oporaviti od stresa
• Vežbe protiv stresa

Kako kontrolisati stres?

Kada je kontrola stresa u pitanju, važno je setiti se dve stvari:

1. Svaka promena počinje prvim korakom.
2. Navike menjamo uvođenjem novih navika.

Prvi korak često nije eliminacija stresa, već razvijanje većeg razumevanja načina na koji stres utiče na naše telo, misli i emocije.

Kroz male, dosledne promene moguće je postepeno graditi veću otpornost, unutrašnju stabilnost i sposobnost da se brže vraćamo u ravnotežu nakon izazovnih životnih situacija.

Česta pitanja

Koje bolesti mogu nastati od stresa?

Dugotrajan stres povezuje se sa kardiovaskularnim bolestima, problemima sa varenjem, anksioznošću, depresijom, hormonskim poremećajima i sindromom sagorevanja.

Da li stres može izazvati anksioznost?

Da. Hronični stres predstavlja jedan od faktora koji mogu doprineti razvoju anksioznosti.

Da li stres utiče na želudac?

Da. Stres može izazvati mučninu, gastritis, nadimanje, probleme sa varenjem i druge gastrointestinalne tegobe.

Da li stres utiče na srce?

Može. Dugotrajan stres povezuje se sa povišenim krvnim pritiskom, ubrzanim radom srca i povećanim rizikom od srčanih bolesti.

Kako povećati otpornost na stres?

Otpornost na stres razvija se kroz kvalitetan odmor, fizičku aktivnost, emocionalnu podršku i tehnike poput Mindfulnessa.

Da li Mindfulness pomaže kod stresa?

Istraživanja pokazuju da Mindfulness može pomoći u smanjenju stresa, anksioznosti i psihičke napetosti, kao i u razvoju veće emocionalne otpornosti.