Bol u grudima od stresa i kako se zaštititi

Pre ne tako mnogo vremena, stresne situacije su obično bile povezane sa nekim, možda i ne tako čestim, zahtevnim okolnostima. Na primer, promena posla, novi partner ili selidba su obično donosile veći nivo uznemiranosti, napetost ili nervozu. Mada, nisu samo izazovne i ne baš prijatne situacije razlog za stres.

Unutrašnji nemir, nervoza se mogu pojaviti i kada je na primer u planu venčanje, godišnji odmor, proslave ili se očekuje prinova u porodici.

Međutim, u današnje vreme sve češće se dešava da se uznemirenost organizma dešava često bez nekog vidljivog razloga. Život je sasvim sigurno postao kompleksniji a ubrzanje je postalo jasno vidljivo. Kao da postoji konstantni krug “hitnosti”, ne samo u poslovnom okruženju već i u privatnim relacijama. Kao da stres i užurbanost postaju “naša nova priroda”, ne zbog toga što smo tako odlučili, posebno ne zbog toga što nam je to prijatno, već zbog toga što obično, ponekad i bez da to primetimo, razvijemo takvu vrstu navike. Srećom, svaka navika se može promeniti uvođenjen drugačije navike. Za takvu promenu nam je samo potrebno malo strpljenja, volje i discipline.

Stanje kao što je “nervoza bez razloga” može da postane trajno pa čak i da pređe u anksiznost ili hronični stres a da racionalno gledano možda i nema realnog razloga za to. Jer, stres fiziološki ne bi trebalo da bude stanje koje traje, već je pre odgovor organizma na neke (životno) ugrožavajuće situacije ili okolnosti. Iako vrlo neprijatni, vremenski rokovi, saobraćajne gužve ili nedovoljno dobra komunikacija sa okolinom ipak nisu životno ugrožavajući uslovi iako ih tako doživljavamo. Kada stres postane nalik našem “drugom ja”, anksioznost, nervoza i napetost mogu da postanu i trajna, svakodnevna stanja.

A to dolazi sa određenom vrstom cene.

Stres

Stres generalno, a ni nervoza i napetost nisu stanja koje treba da traju. Da bi nervni sistem funkcionisao dobro, potrebno mu je da bude u nekoj vrsti balansa – da vreme u kome je stimulisan i aktivan dopunjuje vreme u kome je umiren i relaksiran. Međutim, često se dešava da hiperstimulacija nervnog sistema postaje vrsta navike tako da na izvestan način čak zaboravimo kako da se opustimo. Od mnogih stvari koje smo tokom života naučili, kao da ovu, za današnje vreme vrlo važnu, nismo, i nemamo uvek odgovor na pitanje kako protiv stresa.

Stres, nervoza i napetost utiču na organizam na mnogo nivoa, utiču na mentalnom, psihičkom i telesnom nivou. Ako razmišljamo o alatima, veštinama i načinima za prevazilaženje stresa i tražimo lek za nervozu i napetost, možda je dobro podsetiti se ili prepoznati koje telesne promene najčešće mogu da izazovu dugotrajni stres (ali čak i akutni stres), a to su:

• Bol u grudima od stresa: U poslednje vreme vrlo čest i neprijatan simtom stresne reakcije.
• Bolovi u mišićima: Najčešće se ispoljava kao bol u vratu, ramenima, leđima ili sve češće kao “nemirne noge” (sindrom koji se ispoljava kao stalno, nevoljno pomeranje nogu, čak i u snu).
• Glavobolje: Osobe pod stresom često pate od glavobolja ili migrena. Ovi bolovi mogu biti pruzrokovani ponekad i napetošću mišića vrata ili povećanim krvnim pritiskom.
• Problemi sa spavanjem: Stres, zbog poremećaja lučenja stresnih hormona kao što je na primer kortizol, može uzrokovati nesanicu, nemirno spavanje ili druge poremećaje spavanja, što može rezultirati umorom i smanjenom sposobnošću koncentracije.
• Promene u apetitu: Stres utiče na mnoge telesne sisteme, pa i na varenje. Neke osobe pod stresom mogu imati promene u apetitu, poput gubitka ili povećanja apetita. To može rezultirati ponekad drastičnim gubitkom ili povećanjem težine.
• Problemi s probavom: Stres može uzrokovati probleme poput želudačnih tegoba, nadutosti, nervoznih creva ili zatvora.
• Povećana osetljivost na bol: Osobe pod stresom mogu imati povećanu osetljivost na bol, što znači da će bolovi ili fizička neprijatnost biti intenzivniji ili teže podnošljivi.
• Umor i iscrpljenost: Česti stres može dovesti do osećaja stalnog umora i iscrpljenosti čak i posle sna ili odmora.
• Povećana osetljivost na infekcije: Stres ponekad porouzrokuje smanjeni imunološki odgovor, što uzrokuje osetljivost na infekcije poput prehlade ili gripa.
• Povećan puls i krvni pritisak: Stresna reakcija menja srčane radnje, brzinu i snagu srčanog rada pa tako može izazvati povećanje pulsa i krvnog pritiska što dugoročno gledano može biti štetno.
• Promene na koži: Neki ljudi primećuju da se pod stresom pogoršavaju postojeći problemi kože poput akni, ekcema ili psorijaze, ili se mogu pojaviti novi problemi kože poput osipa ili svraba.

Bol u grudima od stresa

Bol u grudima iako često deo ili posledica stresne reakcije, može biti simptom različitih zdravstvenih problema.
Stres često može izazvati napetost u mišićima grudi i ramenima, što može stvoriti i dodatni osećaj pritiska ili nelagode u grudima. Najčešće je to jedna od sledećih senzacija:

• Osećaj pritiska: Ovaj osećaj može biti blag ili intenzivan, u zavisnosti od nivoa stresa i osetljivosti.
• Nelagoda ili peckanje: Umesto osećaja pritiska, neke osobe osećaju nelagodu ili peckanje u grudima. Ovaj osećaj se može proširiti kroz ceo grudni koš ili se koncentrisati na određenom delu grudi.
• Oštra ili probadajuća bol: U nekim slučajevima, bol u grudima od stresa može biti oštar ili probadajući, sličan osećaju uboda. Ova vrsta bola ne mora biti povezana sa srčanim problemima, ali može biti vrlo neprijatna i izazvati dodatni strah pa samim tim i stres.
• Bol koji se širi u ruke, leđa ili vrat: U nekim slučajevima, bol u grudima od stresa može se proširiti na druge delove tijela, poput ruku, leđa ili vrata. Ovo se obično dešava zato što se napetost u mišićima proširi na ostale delove tela.
• Osećaj ograničenosti u disanju: Kratak dah ili osećaj stezanja koje ograničava disanje može takođe biti posledica stresa. U stresnoj reakciji mišići grudnog koša se mogu grčiti i stezati što otežava disanje. Takođe, kada smo pod stresom disanje postaje pliće i kraće što može izazvati neprijatnost i osećaj da nemamo dovoljno vazduha.

Iako je bol u grudima ponekad deo stresne reakcije ili posledica nervoze i napetosti važno je uvek isključiti ozbiljnije zdravstvene probleme sa srcem. Ako imate bilo kakav bol u grudima koji se pojavljuje ili traje duže vreme ili je praćen drugim simptomima kao što su: kratak dah, vrtoglavica ili mučnine, važno je potražiti medicinsku pomoć što je pre moguće.

Ali ako se pokaže da je bol u grudima posledica stresa, postoje načini da se ova neprijatna pojava i ublaži, prevaziđe ili potpuno otkloni.

Bol u grudima od stresa i kako se zaštititi

Dobra vest je da čak i ako primetimo da smo razvili naviku da smo pod stresom, ili su nam životne okolnosti takve da zapravo imamo dosta razloga za brigu, ako osećamo čestu nervozu, napetost ili anksioznost, možemo primeniti ili još bolje uvesti u život neke od sledećih “malih alata” :

• Mindfulness: Mindfulness programi i treninzi su sjajna prilika za bolje razumevanje načina na koji telo i um funcionišu, posebno u stresnoj reakciji. Takođe, ovi programi su i prilika za učenje vrlo konkretnih alata primenljivih na zahtevene situacije u svakodnevnom životu ali i kao proverena strategija za promenu svojih navika, misaonih obrazaca i emocionalnih reakcija.
• Duboko disanje: Vežbe disanja mogu pomoći u opuštanju mišića i smanjiti napetost u grudima ali i napetost u telu. Pokušajte svakodnevno vežbanje.
• Relaksacija: Kada stres postaje često stanje u životu, nije uvek lako vratiti se na stanje opuštenosti čak i kada stresne okolnosti prođu. Potrebno je zapravo često na neki način podsetiti nervi sistem kako da se opusti, i posvetiti tome malo vremena. Vežbe relaksacije kao što je joga nidra su provereni, naučno istraženi metodi duboke relaksacije. Dobra vest je da je za ovu vežbu i njene provereno snažne efekte potrebno samo 20-ak minuta dnevno.
• Fizička aktivnost: Redovna aktivnost može u veliko meri smanjiti nivo stresa i poboljšati opšte zdravlje. Pokušajte svakodnevno da uključite bar 20- 30 minuta umerene fizičke aktivnosti poput prvenstveno joge, šetnje, vožnje biciklom ili plivanja. Čak i ako možda niste u savršenoj fizičkoj kondiciji, ili imate neka ograničenja, možete izabrati neke jednostavne joga vežbe, kao što su vežbe na ovom linku koje su preporučene ne samo seniorima već svima koji žele da uključe blage ali efektivne vežbe u svoj svakodnevni život.
• Pravilna ishrana: Zdrava ishrana može pomoći u borbi protiv stresa i održavanju zdravog tela. Pokušajte da imate uravnotežene obroke koji uključuju voće, povrće, žitarice, proteine niskog nivoa masti i zdrave masti.
• Izbegavajte stimulatore nervnog sistema: Kofein i drugi stimulansi mogu povećati nivo stresa i prouzrokovati dodatnu napetost u mišićima. Pokušajte da ograničite unos kofeina i drugih stimulansa, poput kafe, čaja, gaziranih pića i energetskih napitaka.
• Postavite granice: Naučite da kažete “ne” i postavite granice kako biste izbjegli prekomerno opterećenje poslom ili obavezama koje mogu izazvati stres.Ponekad je takve granice prvo potrebno postaviti sebi, smanjiti očekivanja, napraviti balans između želja i mogućnosti, imati više saosećanja i dobrote prema sebi.
• Životna radost: Pronađite aktivnosti koje vas opuštaju, ispunjavaju i čine vas srećnima poput čitanja, slikanja, slušanja muzike ili druženja s prijateljima.

Možda je dobro setiti se da često telo šalje signale i opomene da nešto ne radimo kako treba. Uesto da na primer bol u grudima izazvan stresom doživimo kao još jedan razlog za brigu ili stres, možemo da ga iskoristimo kao priliku da napravimo pozitivnu promenu u svom životu.