Mindfulness Srbija i stres
Juče sam vozeći se kroz saobraćajnu gužvu na jednoj radio stanici slušala emisiju o stresu.
Gost emisije i voditeljka su se složili da mi u Srbiji upoređenju sa ostalim zemljama Evrope, ustvari i ne spadamo u visoko rizičnu kategoriju, kada je stres u pitanju.
Da li je to baš tako?
Srbija i stres
Stres se često povezuje ne samo sa siromaštvom, bolestima, elementarnim nepogodama ili brigom za “goli” život, već vrlo često i sa materijalnim blagostanjem. Čak, neka istraživanja ukazuju da je stopa oboljenja povezanih sa stresom u većem porastu u visoko razvijenim zemljima u odnosu na one manje razvijene.
Zvuči pomalo apsurdno zar ne?
Statistike kažu da s dobrim poslovima dolazi dobra plata, s dobrom platom krediti i viši standardi, bolji stanovi i automobili, duži a često i “egzotični” godišnji odmori. S kreditima dolazi nova doza straha, jer se ne sme dozvoliti sebi gubitak posla, pa čak ni promena postojeće pozicije.
I – stres je tu.
Ali, da li u Srbiji stvarno ima manje stresa, ili se možda ipak samo manje vodi računa o statistici?
Mislim da stres postaje generalno veliki problem, za sve veći broj ljudi.
Ne mora se desiti ništa posebno da bi se živelo pod stresom ili ispoljile neke negativne posledice stresa u ljudskom životu.
Uzroci stresa su nekad povezani s poslom, nekada sa nesređenom porodičnom situacijom, finansijama ili zdravstvenim problemima.
Ponekad, loše navike mogu da budu takođe uzroci stresa. Konzumiranje masne, teške hrane, alkohola ili cigareta mogu da uvedu um i telo u stresnu reaciju.
Kako živeti sa manje stresa?
Mislim da život u kome nema baš nikakvog stresa možda ne bi bio ni moguć. Čak i da je moguć, takav život bi značio da ispred sebe nismo postavili nikakve izazove.
Stres nastaje kada smo u situacijama u kojima postoji izazov ili osećaj ugroženosti, kada je potrebno da pružimo svoj maksimum. Stres je naša urođena, evolutivna sposobnost da sve svoje potencijale podignemo“na maksimum” kada se za tim ukaže potreba.
Međutim, ako stresnih situacija ima previše, ili one traju predugo, uticaj stresa na zdravlje može biti vrlo negativan.
Kako se izboriti sa stresom
Svi prolazimo zahtevne periode u životu u kojima možda imamo previše posla, previše računa, previše problema a premalo rešenja, opcija ili mogućnosti za odmor ili čak zaustavljanje.
Borba sa stresnom reakcijom može da počne malim koracima.
1. Prvi korak – sagledavanje.
Onog trenutka kada se suočimo s okolnostima i priznamo sebi da stvari ne stoje najbolje, da osećamo unutrašnji nemir ili da smo izgubili ravnotežu u životu, i da želimo nešto da promenimo, pravimo taj toliko važan prvi korak.
2. Drugi korak– put promene.
Ne mora da bude ni previše brz a ni zahtevan. Ne moramo menjati sve i odmah. Možemo napraviti, na primer, po jednu promenu svakog meseca, počevši od onoga što nam je najlakše (recimo odluke da ustanemo ranije, ili legnemo ranije, spavamo više, odredimo prioritete ili se hranimo zdravije).
3. Treći korak – Izbegnemo multi-tasking.
Svesno promenimo naviku da radimo više radnji istovremeno. Naš mozak nema strukturu koja bi odgovarala simultanom delovanju. Uradimo jednu po jednu stvar. Ako želimo život bez anksioznosti, nervoze, napetosti pa čak i depresije, ovaj korak je neophodan.
Kontrola stresa počinje onog trenutka kada prihvatimo svoja ograničenja i počnemo da pred sebe postavljamo realne zahteve.
4. Četvrti korak – uvedemo vežbe protiv stresa u svoj život.
Pronađemo način da se fizički pokrenemo ili radimo neke tehnike relaksacije.
Možemo takođe uvesti redovnu fizičku aktivnost. Telo često trpi posledice umne napetosti.
Vežbanje joge ili tehnike disanja su proverena, sjajna sredstva u otklanjanju posledica stresa.
5. Peti korak – Negujmo životnu radost.
Stres često zna da donese osećaj umora, utučenosti i bezvoljnosti. Stalna nervoza i napetost je iscrpljujuća za telo i um.
Setimo se onoga što nas čini srećnim i zadovoljnim, izađimo s prijateljima, kupimo karte za koncert omiljenog benda, ili posetimo pozorište.
Izaberimo dobru komediju na TV-u u petak uveče.
Ako nema radosti, svakodnevica ponekad može izgledati kao prava pustinja. A to onda zatvara krug i postaje dodatni uzrok nervoze i napetosti.
6. Šesti korak – socijalizacija.
Nema boljeg rešenja za napetost i utučenost od dana provedenog sa prijateljima. Oxitocin, takozvani hormon sreće, luči se kada mi zagrlimo nekoga, ili neko zagrli nas.
Prijatelji predstavljaju veliku podršku iz mnogo razloga. Osećaj da nismo sami, da ne prolazimo samo kroz zahtevne periode u životu, podrška i razumevanje, daju prirodan odgovor na pitanje kako smanjiti stres.
7. Sedmi korak – Uvođenje jednostavnosti u život.
Potražimo neke kreativne načine. Možemo izabrati da umesto odlaska u super-market nedeljom, posebno ako nam je to jedni slobodan dan, poručimo sve što nam je potrebno za narednu sedmicu on-line. Dobićemo vreme za miran dan kod kuće, ili šetnju pored reke.
Možemo odlučiti da plaćanje računa prebacimo na automatsko, uštedimo vreme čekanja u redovima u banci.
Možda odlučimo i da nam nova destinacija za putovanja ili novi nameštaj i nisu toliko važni, i da bismo umesto više novca, (i više posla) odabrali za sebe više odmora, relaksacije ili zabave sa porodicom ili prijateljima.
8. Osmi korak – dublja unutrašnja promena, Majndfulnes.
Koliko god da je suočavanje sa pitanjima kao što je recimo: “Kako smiriti nervozu, ankisoznost i depresiju” neprijatno, za veliki broj ljudi može predstavljati pravu malu raskrsnicu i tačku promene u životu. Moj slučaj je bio takav, ova vrsta suočavanja mi je pomogla da preispitam prvenstveno svoje životne prioritete.
Ako posle tog preispitivanja shvatimo da ipak želimo da imamo stalne izazove u životu, bar ćemo stres koji nastaje prihvatati s razumevnjem i otvorenošću znajući da smo sami napravili takav izbor. Tako će bar i stres koji proživljavamo da bude – pozitivni stres.
Ako ipak shvatimo da želimo drugačiji život za sebe, i spremni smo da se u tom pravcu menjamo, Mindfulness može da predstavlja pravi izbor.
Za samo 8 nedelja koliko osnovni program traje, kroz Majndfulnes se istražuju svi oni aspekti života koji najčešće dovode do stresnih reakcija.
Vežbanje Majndfulnesa donosi i odgovore na različita pitanja kao što su :
Kakve su mi misli?
Kako reagujem u konfliktnim situacijama?
Kakva mi je komunikacija sa svojim emocijama?
Kako komuniciram sa drugima?
Već tokom samog programa osećaj boravka u začaranom krugu sopstvenih reakcija počinje da se menja. Prepoznaju se polako obrasci, pravi uzroci onoga što u nama izaziva nemir i napetost. Vežbanjem uma, mentalnim treningom, uvodimo promene u svojim reakcijama ali i navikama.
Vežbamo um da postane sabraniji, svesniji, a samim tim i mirniji.
Osim što je odličan metod kontrole stresa, Mindfulness program predstavlja jednu pravu životnu veštinu, kretanje kroz predeo koji obično mislimo da poznajemo tako dobro, (dok se ne desi da se iznenadimo i uverimo u suprotno) – a to je predeo našeg uma.
Odgovor na pitanje “Kako pobediti stres?” možda svako mora da nađe za sebe, s obzirom da smo u odnosu na svoja životna iskustva svi mi međusobno različiti.
Ali koliko god da smo različiti, toliko smo i s druge strane slični. Za sve nas bez razlike, novi životni izazovi, promene ili loše navike stvaraju stres, ali takođe svi mi imamo podjednake potencijale da taj stres transformišemo kroz lični rast i unutrašnju promenu.
Potrebna nam je samo odluka, malo vežbe i malo vremena…
Autor teksta je Vesna Kostić
Pročitajte više o autoru
Leave a Reply
Want to join the discussion?Feel free to contribute!