Prevazilaženje nervoze

Kada razmišljamo o nervozi i razlozima za napetost, na umu su nam možda najčešće situacije u kojima
smo pod stresom zbog, na primer, manjka vremena i mnogo obaveza. Ponekad smo suočeni sa nekim
neprijatnim iskustvima ili teškim periodima u životu.

Ali, šta je sa onim situacijama u kojima razlozi za nervozu i napetost nisu takve okolnosti, šta ako je u
našim životima sve u redu, ili čak možemo da primetimo progres a nervoza je ipak prisutna?

Na primer, posle mnogo rada, uloženog vremena i sa puno dobre motivacije i entuzijazma konačno je
došao dan da je to i prepoznato – stiglo je dugo priželjkivano unapređenje. Bolji posao, bolja plata, veće
mogućnosti za razvoj i dalju edukaciju. Sve u svemu potpuno novi, dugo priželjkivani nivo.
Osvanuo je i prvi dan na novom poslu, toliko željenom, toliko dugo očekivanom.
I odjednom niotkuda, na mestu osećaja radosti i zadovoljstva je prisutan neki sasvim drugačiji osećaj. Nelagodnost, neprijatnost, nervoza, napetost, uznemirenost. Sve u svemu reakcija koja je niti poželjna,  niti prijatna.
I u umu prirodno pitanje: “Zašto se ovako osećam, trebalo bi da se osećam zadovoljno? To je ono na čemu sam radio tako dugo.”

Zašto smo nervozni

Nisu samo negativni događaji razlog za nervozu. Prvi sastanak sa nekim ko nam se stvarno sviđa, kratki vremenski rokovi dok radimo na projektu koji stvarno volimo, priprema porodičnog slavlja, putovanja koja smo dugo očekivali, planiranje godišnjeg odmora, razgovor za novi dugo željeni posao…

Svako od nas bar ponekad oseti nervozu. Ponekad počinje jedva primetno, kao lagani treptaj u stomaku ili grudima. Može da liči na mešavinu uznemirenosti, uzbuđenja, a ponekad može da dođe u mnogo neprijatnijoj i snažnijoj formi. Nekad donosi duboki nemir ili primese straha.

Kada obratimo pažnju na sve promene koje se dešavaju u telu i umu dok smo nervozni, možda primetimo da se disanje promenilo, da je postalo plitko i kratko, srce jače lupa,  dlanovi se znoje a stomak kao da je pun ”leptirića”.

Nervoza je prirodan, uobičajen osećaj koji je deo stresne reakcije.

A šta prouzrokuje stres?

Kada smo suočeni sa okolnostima koje doživljavamo kao nove, nepoznate ili ugrožavajuće, u telu se dešavaju fiziološke i hormonske promene koje nas pripremaju da se nosimo sa okolnostima u kojima smo, na najbolji mogući način.
Mozak uključuje “fight or flight” (bori se ili beži) mehanizam podižući nivo adrenalina. Disanje se ubrzava, mišići dobijaju veću količinu kiseonika, srce počinje da radi ubrzano,  krvni pritisak i puls rastu, podižući kompletnu budnost, resurse i nivo energije.

Ove promene posebno ako smo duže njima izloženi mogu izazvati kako nervozu tako čak i anksioznost. Nervoza je sama po sebi prirodna reakcija na stresni događaj, srećom, obično je privremenog karaktera.
Kada se okolnosti promene i nervoza se obično umiri. Ali šta se je sa situacijama u kojima se to ne desi i
kada uznemiravajuće okolnosti prođu a unutrašnji nemir ne prolazi tako brzo ni tako lako?

Unutrašnji nemir

Unutrašnji nemir je nalik jednom talasu ili stanju neprijatnosti, nervoze ili “treperenja”.

Često je rezultat sukoba između onoga što je “unutra”: naših ličnih želja, potreba, planova s jedne strane i onoga
što je “spolja” sa druge strane: poslovnih zahteva, zahteva podrodice, egzistencijalnih, životnih uslova ali
je često i posledica jednostavne brige za budućnost. Unutrašnji nemir može da utiče na mentalno,
emocionalno i fizičko stanje u velikoj meri, smanjujući sposobnost za opuštanje,fokus i koncentraciju, a
prvenstveno menjajući svakodnevno unutrašnje iskustvo na ne baš dobar način, čineći ga možda (ponekad i trajno) ne baš prijatnim ili podržavajućim.

Kada se najčešće pojavljuje unutrašnji nemir?

• Česta anksioznost ili učestali stres: Ponekad su životne faze uzrok ovim stanjima, ali se ona mogu pojaviti i kao posledica stalne brige o budućim događajima ili česta “ruminacija”, učestalo vraćanje i razmišljanje o prošlim, uznemiravajućim situacijama.
• Depresija: Osećaji tuge, praznine ili beznađa mogu takođe dovesti do unutrašnjeg nemira.
• Okruženje, komunikacija ili sukobi: Problemi u međuljudskim odnosima, na poslu ili u porodici mogu izazvati unutrašnji nemir, posebno ako se okolnosti ili okruženje ne mogu tako lako promeniti.
• Egzistencijalna pitanja: Preispitivanje životnih ciljeva, vrednosti, motivacije ili životnog smisla mogu izazvati nemir ali biti i pokretač u traženju sličnih odgovora na neka duboka pitanja.
• Nedostatak osećaja unutrašnje ispunjenosti: Osećaj da život nije ispunjen ili da postoji neostvareni potencijal može doprineti osećaju praznine i nemira.
• Zdravstveni problemi: Hronične bolesti ili hormonalne promene takođe mogu doprineti unutrašnjem nemiru u velikoj meri.

Nemir u telu

Nemir u telu može se manifestovati na različite načine kao što su na primer:

• Napetost i grčenje mišića: Osećaj napetosti ili grčeva u mišićima je najčešće posledica preteranog fizičkog napora ali može biti i posledica stresa i anksioznosti.
• Opšti osećaj uznemirenosti i nemogućnosti opuštanja: Teškoća sa opuštanjem mišića ali i mentalna i emocionalna uznemirenost.
• “Nemirne noge”: Sindrom nemirnih nogu karakteriše osećaj neprijatnosti, peckanja ili trnjenja u nogama koji se obično pogoršava tokom noći ili vremena odmora, što može u velikoj meri uticati na kvalitet sna (ovaj sindrom se često svrstava u poremećaje spavanja).
• Osećaj nelagodnosti, grčenja ili stezanja u stomaku: Napetost, nadutost, bol, grč ili nelagodnost u stomaku mogu biti posledica loše ishrane ili ono što je sve češće u današnje vreme, unutrašnjeg nemira. Ove senzacije se mogu pojaviti i posle lakih, izbalansiranih obroka.
• Tremor ili drhtanje: Neprijatno drhtanje ili tremor mogu biti posledica anksioznosti, nervoze ili fizičkog umora.
• Nemir u grudima: Ubrzano ili ”kratko” disanje – osećaj gušenja ili nedostatka daha – disanje može postati plitko ili ubrzano kao reakcija na stres ili anksioznost, što zatim može doprineti osećaju nemira u telu pojačavajući ga dodatno.

Nemir u grudima

Kada smo uznemireni ili pod stresom, to često može proizvesti i promenu osećaja u grudima, neku vrstu nemira, stezanja ili pritiska.

Zbog čega se to dešava?
Sastavni deo stresne reakcije je promena načina disanja ali i promena u radu srca. Disanje se obično ubrzava, puls raste kao i krvni pritisak i na taj način se telo priprema za izazov. Takođe, stres može da prouzrokuje i promenu u mišićnom tkivu kao što je grčenje ili zatezanje mišića u telu.

Senazacije koje mogu da se pojavljuju pored osećaja nemira su i:
• Blago stezanje u grudima
• Osećaj peckanja na koži grudnog koša
• Blagi trzaji ili spazam mišića grudnog koša
• Osećaj ukočenosti u predelu grudi
• Osećaj težine u grudima pri udahu

Kada prepoznamo šta nam se dešava a posebno kada znamo kako sebi da pomognemo, nemir u grudima možemo lako i da umanjimo ili prevaziđemo.

Kako “smiriti živce”

Kada određena stanja traju duže, ona mogu da postanu navika. Da bi se promenila određena navika potrebno je uvesti drugačiju vrstu navike. Naš nervni sistem ima svoj simpatički deo, aktivni deo koji pomaže sve naše aktivnosti ali ima i svoj parasimpatički deo koji nam pomaže da se relaksiramo i opustimo, odmaramo i spavamo. Idealno, ova dva dela nervnog sistema bi trebala da su u balansu i harmoniji i da se naizmenično aktiviraju tokom dana.

Međutim, kada unutrašnji nemir postane neka vrsta navike simpatički deo nervog sistema postane dominantan pa je često potrebno “podsetiti” nervni sistem kako da se opusti i uključi svoj relaksacioni deo (parasimpatički deo NS).
Da bi se umanjio unutrašnji nemir, iz tog razloga, dobro je raditi tehnike koje ga stimulišu a samim tim pomažu relaksaciju i vraćanje u ravnotežu. Posebno je korisno naučiti i raditi na tehnikama kao što su:

• Mindfulness
• vežbe dubokog disanja
• joga
• redovna fizička aktivnost

Takođe, važno je negovati zdrave životne navike, uključujući kvalitetan san, izbalansiranu ishranu i redovno vežbanje, što može poboljšati opšte stanje i umanjiti osećaj nemira.

Mentalni trening-Mindfulness kao lek za nervozu

Nervoza se može držati pod kontrolom, čak i kada smo vrlo osetljivi na različite životne izazove. Treniranjem uma, korišćenjem različitih vežbi, pre svega Mindfulnessa, možemo trajno promeniti svoju reakciju na situacije u kojima smo suočeni sa izazovima.

Ponekad možda primetimo da osećamo nervozu i ako nema jasnih razloga za to. To može da bude znak da posle nekih zahtevnih odluka, okolnosti ili situacija nismo uspeli da se opustimo i dozvolimo organizmu da vrati svoj balans.

Ako smo često nervozni, to može da stvori određenu vrstu navike, nalik “programu” nervnog sistema. Neuro-nauka nam kaže da se mozak formira i menja u skladu sa našim aktivnostima, reakcijama i doživljajima. Kada smo često nervozni ta “unutrašnja atmosfera” menja mozak. I to kako njegovu strukturu, tako i njegove funkcije. Tu osobinu mozga da se menja kroz život i oblikuje našim iskustvima savremena nauka  zove neuroplasticizam.

Kako se opustiti od napetosti i dobra vest

Ako smo često pod stresom, možda će nam nervoza postati uobičajeno stanje. Posebno ako primetimo da se nervoza javlja bez vidljivog razloga, ili da ne prestaje čak i posle prestanka stresnih okolnosti, to je znak da je potrebno da uložimo više vremena i da podsetimo nervni sistem kako da se vrati u balans.

Za to primenjujemo (verujem jedini mogući način) vežbu i kontinuirano ponavljanje, Uvodimo novi, bolji način kroz mentalni trening.
Mindfulness, kako iskustva poslednjih decenija u celom svetu pokazuju predstavlja odličan način za unutrašnju promenu. Mindfulness ima “male alate” koji pomažu u vraćanju kvaliteta koje smo negde uz put u ovom užurbanom i stresnom vremenu izgubili.  Ili nam pomaže da izgradimo one koje možda nikada nismo ni imali u dovoljnoj meri.

Vraća nas u mentalno okruženje fokusa, prisutnosti, svesnosti, strpljenja i tolerancije.

Na sledećem linku je nastavak teksta, koraci za prevazilaženje nervoze i napetosti u kome možete naći i konkretne predloge vežbi koje u tome mogu pomoći.