Prevazilaženje nervoze

Posle mnogo rada, uloženog vremena i sa puno dobre motivacije i entuzijazma konačno je došao dan da je to i prepoznato – stiglo je dugo priželjkivano unapređenje. Bolji posao, bolja plata, veće mogućnosti za razvoj i dalju edukaciju-sve u svemu potpuno novi, dugo priželjkivani nivo.

Osvanuo je i prvi dan na novom poslu, toliko željenom, toliko dugo očekivanom.

I odjednom niotkuda, na mestu osećaja radosti i zadovoljstva je prisutan neki sasvim drugačiji osećaj. Nelagodnost, neprijatnost, nervoza, napetost, uznemirenost. Sve u svemu reakcija koja je niti poželjna,  niti prijatna.

I u umu prirodno pitanje: “Zašto se ovako osećam, trebalo bi da se osećam srećno? To je ono na čemu sam radio tako dugo.”

Zašto smo nervozni

Nisu samo negativni događaji razlog za nervozu. Prvi sastanak sa nekim ko nam se stvarno sviđa, kratki vremenski rokovi dok radimo na projektu koji stvarno volimo, priprema porodičnog slavlja, putovanja koja smo dugo očekivali, planiranje godišnjeg odmora, razgovor za novi dugo željeni posao…

Svako od nas bar ponekad oseti nervozu. Ponekad počinje jedva primetno, kao lagani treptaj u stomaku ili grudima. Može da liči na mešavinu uznemirenosti, uzbuđenja, a ponekad može da dođe u mnogo neprijatnijoj i snažnijoj formi. Nekad donosi duboki nemir ili primese straha.

Kada obratimo pažnju na sve promene koje se dešavaju u telu i umu dok smo nervozni, možda primetimo da se disanje promenilo, da je postalo plitko i kratko, srce jače lupa,  dlanovi se znoje a stomak kao da je pun ”leptirića”.

Nervoza je prirodan, uobičajen osećaj koji je deo stresne reakcije.

A šta prouzrokuje stres?

Kada smo suočeni sa okolnostima koje doživljavamo kao nove, nepoznate ili ugrožavajuće, u telu se dešavaju fiziološke i hormonske promene koje nas pripremaju da se nosimo sa okolnostima u kojima smo, na najbolji mogući način.

Telo se sprema za “fight or flight” (bori se ili beži) podižući nivo adrenalina. Disanje se ubrzava, mišići dobijaju veću količinu kiseonika, srce počinje da radi ubrzano,  krvni pritisak i puls rastu, podižući kompletnu budnost, resurse i nivo energije.

Ove promene posebno ako smo duže njima izloženi mogu izazvati kako nervozu tako čak i anksioznost. Nervoza je prirodna reakcija na stresni događaj, srećom, obično je privremenog karaktera.

Kada se okolnosti promene i nervoza se obično umiri.

“Nemir u grudima”

Kada smo uznemireni ili pod stresom, to često može proizvesti i promenu osećaja u grudima-neku vrstu nemira, stezanja ili pritiska.
Sastavni deo stresne reakcije je promena načina disanja ali i promena u radu srca. Takođe, stress prouzrokuje i promenu u mišićnom tkivu kao što je grčenje ili zatezanje mišića u telu.
Disanje se obično ubrzava, puls raste kao i krvni pritisak i na taj način se telo priprema za izazov.
Međutim, pored stresa ili neke realne izazovne situacije i nervoza ili anksioznost mogu da proizvedu osećaj nemira u grudima jer nervni sistem može takva stanja da protumači kao neku vrstu ugroženosti.

Senazacije koje mogu da se pojavljuju pored osećaja nemira su i:
• Blago stezanje u grudima
• Osećaj peckanja na koži
• Blagi trzaji mišića grudnog koša
• Osećaj blage ukočenosti u grudima
• Osećaj težine u grudima pri udahu

Kada prepoznamo šta nam se dešava a posebno kada znamo kako sebi da pomognemo, nemir u grudima možemo lako i da umanjimo ili prevaziđemo.

U tekstu “Prevazilaženje nervoze u par koraka” možete pronaći i vrlo konkretne korake koje je dobro koristiti u tom slučaju.

Mentalni trening-Mindfulness kao lek za nervozu

Nervoza se može držati pod kontrolom, čak i kada smo vrlo osetljivi na različite životne izazove. Treniranjem uma, korišćenjem različitih vežbi, pre svega Mindfulnessa, možemo trajno promeniti svoju reakciju na situacije u kojima smo suočeni sa izazovima.

Ponekad možda primetimo da osećamo nervozu i ako nema jasnih razloga za to. To može da bude znak da posle nekih zahtevnih odluka, okolnosti ili situacija nismo uspeli da se opustimo i dozvolimo organizmu da vrati svoj balans.

Ako smo često nervozni, to može da stvori određenu vrstu navike, nalik “programu” nervnog sistema. Neuro-nauka nam kaže da se mozak formira i menja u skladu sa našim aktivnostima, reakcijama i doživljajima. Kada smo često nervozni ta “unutrašnja atmosfera” menja mozak. I to kako njegovu strukturu, tako i njegove funkcije. Tu osobinu mozga da se menja kroz život i oblikuje našim iskustvima savremena nauka  zove neuroplasticizam.

Dobra vest

Ako smo često pod stresom, možda će nam nervoza postati uobičajeno stanje – i to je takođe neuroplastičnost.

Posebno ako primetimo da se nervoza javlja bez vidljivog razloga, ili da ne prestaje čak i posle prestanka stresnih okolnosti, to je znak da je potrebno da se podsetimo kako da se vratimo u balans.

A za to primenjujemo jedini mogući način-vežbu. Mentalni trening.

Mindfulness, kako iskustva poslednjih decenija u celom svetu pokazuju predstavlja odličan način za unutrašnju promenu. Mindfulness ima “male alate” koji pomažu u vraćanju kvaliteta koje smo negde uz put u ovom užurbanom i stresnom vremenu izgubili.  Ili nam pomaže da izgradimo one koje možda nikada nismo ni imali u dovoljnoj meri.

Vraća nas u mentalno okruženje fokusa, prisutnosti, svesnosti, strpljenja i tolerancije. Na sledećem linku je nastavak teksta, koraci za prevazilaženje nervoze i napetosti u kome možete naći i predloge vežbi koje u tome mogu pomoći.