Mindfulness-program

Životne okolnosti nekada donesu promene sa kojima se teško nosimo.

Ponekad
čak i u uobičajenim okolnostima, možda radeći stresne poslove primetimo da se na kraju dana teško opuštamo.

A nekad se nervoza pojavljuje i bez jasnog i vidljivog razloga.

Kako možemo sebi da pomognemo?

1. Promena percepcije

Vrlo često način na koji prihvatamo stvari u suštini i “oboji”naše iskustvo.

Ako je čaša napunjena vodom do pola, veliku razliku pravi način na koji to doživljavamo; da li je čaša do pola puna ili do pola prazna?

Da li je filter našeg uma kroz koji posmatramo sve što nam se dešava pozitivan ili negativan?

A to samo po sebi otvara neka dodatna pitanja:

Kako doživljavamo svoju nervozu?

Da li je nervoza sama po sebi potpuno negativno iskustvo?

Nervoza je deo prirodne stresne reakcije.

Ako nervozu uobičajeno doživljavamo kao neprijatnost, možda je dobro setiti se šta ona u stvari jeste i koja je njena svrha.

Nervoza je često povezana sa stresnom reakcijom.

Stres je prirodni odgovor organizma na okolnosti u kojima se osećamo ugroženo.
Stres u suštini podiže sve naše “potenciometre” na maksimum kako bismo dali sve od sebe i prevazišli izazove koji su pred nama.

Ne samo kada smo suočeni sa nekim teškim, zahtevnimsituacijama već i kada je u pitanju neki krajnje prijatan događaj koji
očekujemo. Na primer, dok pripremamo porodični ručak za veliki broj dragih gostiju, bez obzira koliko u tome uživamo, možda  osetimo uznemirenje. Misli poput:”Da li ću stići na vreme” ili “Da li će se svima dopasti ono što spremam”, ili “Da li sam nabavila sve“, mogu da naprave dodatni pritisak.

I tu nam naše telo “priskače” u pomoć.

Telo podiže sve sisteme pomažući nam da se ubrzamo, bolje koordiniramo, da se svega setimo, da sve stignemo da uradimo na vreme i na
najbolji mogući način. Stres nam na taj način pomaže da obavimo svaki zadatak.

Dobro je setiti se da i ako nas izbacuje iz naše zone komfora, stres nam daje dodatno gorivo, dodatne resurse da uspešno započnemo nešto novo, uradimo planirano ili privedemo kraju započeto.

Nervoza je često deo stresne reakcije i lakše ćemo je prevazići ako je prihvatimo i setimo se čemu služi. Kako bismo lakše uradili sve što je
potrebno, simpatički deo nervnog sistema šalje informaciju ka organima da je vreme za akciju. A to zna da izazove nervozu.

Dobro je setiti se da je nervoza najčešće prolazna. Obično s prolaskom stresnih okolnosti – i ona prolazi. A ako to ipak ne bude slučaj-imamo
na raspolaganju sledeće korake koji nam mogu biti od pomoći.

2.Preventiva-predhodna priprema

Kada nas očekuju zahtevne situacije i to znamo u napred, najbolji protivotrov za nervozu je predhodna priprema. Uvek kada je moguće, možemo da predvidimo više vremena za zadatke koji su pred nama, planiramo sve, pa i najsitnije detaljeili još bolje-napravimo plan B.

Kada znamo da smo spremni i da smo se dobro pripremili, lakše ćemo držati pod kontrolom strah od neuspeha, stres koji sa tim strahom dolazi, a
samim tim i nervozu.

3.Vizuelizacija

Kako novije teorije savremene neuro-nauke sugerišu, ljudski mozak stalno ide „korak unapred” predviđajući razvoj situacija u budućnosti i koristeći prošla iskustva za pripremu moguće strategije, takozvano kodiranje predviđanjem-“predictive coding” (Predictive Coding and the Neural Response to Predictable Stimuli, Lee de-Wit, Bart Machilsen, Tom Putzeys).

Ovo je deo evolutivnog mehanizma koji nam pomaže da se lakše snalazimo u životu i postignemo bolji ishod u različitim životnim izazovima. “Iz subjektivne perspektive, kada se neke okolnosti pojave, mi ih prvo primetimo a zatim na njih i reagujemo. Iz perspektive ljudskog mozga, čak i pre nego što se okolnosti pojave mozak podsvesno pravi predviđanja šta je najverovatnije da će se desiti; počinje da kreira unutrašnju percepciju, strategiju ponašanja, emocije i psihološki odgovor koji je najpodesniji za predviđene okolnosti. Predviđanja na taj način služe kao pomoć, prečica koja unapređuje adaptivno fukcionisanje.” Freeman WJ (2000)-“ How brains make up their minds”.

Ako mozak već unapred spontano kreira mogući scenario, zbog čega ne bismo svesno unapredili i odredili njegov ishod?

Vrlo često je predstojeći scenario koji mozak kreira baziran na strahu od ishoda (interesantno je da je i ovo je deo evolutivnog mehanizma).
S obzirom na to, možda će ishod koji mozak kreira biti pre “izbegavanje katastrofe” umesto postizanja najboljeg mogućeg rešenja.

Ako mozak već unapred priprema scenario, i to se dešava bez naše uključene svesne pažnje, zašto ne bismo pokušali drugačiju strategiju i kreirali
željeni ishod?

Za neke kompleksne okolnosti, za nove komplikovane početke ili završetke, možda će biti potrebno da istu vizuelizaciju ponovimo nekoliko
puta.

U našem narednom tekstu daćemo uputstvo za jednu jednostavnu vežbu vizuelizacije

4.Najbolji protivotrov je relaksacija

Kada naučimo kako da se relaksiramo, ni jedna situacija više ne predstavlja problem. Nervoza će se možda i dalje ponekad javljati, ali kada
znamo kako da se opustimo, a posebno da to uradimo brzo, malo povremenog uznemirenja neće predstavljati više nikakav problem.

Život je često ispunjen izazovima i to ima i dobru stranu – izazovi su naš najveći pokretač. Oni nas jednostavno “guraju” napred. Kroz izazove
učimo nove veštine, oni nam pomažu da razvijamo nove kvalitete i sposobnosti.

Stres možda u vremenu u kome živimo ne možemo da izbegnemo.

Ali možemo da ga kontrolišemo.

Možemo da dozvolimo da se pojavi kada nam je potreban pristup svim našim maksimalnim unutrašnjim resursima, ali je potrebno i da
znamo kako da se umirimo čim razlozi za stres prestanu.

Na sledećem linku možete pronaći kratku vežbu relaksacije koja može biti od velike pomoći, posebno kada je radimo redovno.

5.Vežbe disanja

Duboko ritmično disanje deluje vrlo brzo na uzemirenost i može se primeniti uvek i svuda kada je potrebno. Postoje različite vežbe
disanja i neke od njih su vrlo jednostavne. A u tom slučaju ih mogu raditi i početnici.

Za početak je potreban period kontinuirane vežbe da bi disanje koje se vežba postalo nenaporno. S obzirom da je duboko ritmično
disanje naše prirodno disanje (ritam, način i produbljenost se mogu trajno promeniti kao posledica izloženosti stresu) mi se u stvari dok vežbamo samo podsećamo na sve što smo zbog opšteg ubrzanja zaboravili.

Vežbe disanja koje predlažemo možete pronaći ovde.

6.Mindfulness

Kada vežbamo svesnu pažnju (Mindfulness) lako možemo da sagledamo i razumemo načine na koje mozak funkcioniše.

Vežbajući pažnju počinjemo da primećujemo sam početak stresne reakcije, vremenom čak i prvi “treptaj” napetosti  ili nervoze. Primenjujući različite vežbe i metode vremenom “malim alatima” koje nam Mindfulness daje utičemo i učimo kako da prevaziđemo stanja kao što je nervoza.

Mindfulness znači razvoj svesnosti. A sa svesnošću dolazi i izbor.

Vežbanjem pažnje da ostane u sadašnjem trenutku, u telu, na disanju, premeštamo se od tačke preplavljenosti prisutnim, možda neprijatnim osećajem, na tačku posmatranja tog osećaja. Kroz to posmatranje se kroz vežbu uključuje prirodan potencijal uma tako da emocije, misli i osećaji umesto da postaju trajna stanja, počinju da se spontano “oslobađaju”.

Možda zvuči previse jednostavno – što u suštini i jeste. Ali potrebno je malo vežbe.

Samo razumevanje neće biti dovoljno, potrebno je malo treninga.

A sa treningom dolazi veština, sposobnost da budemo aktivni a da ne budemo uznemireni.

I to je izbor koji možemo napraviti – promenu koja donosi život u kome ćemo moći da prihvatamo različite nove izazove, bez previše nervoze ili
stresa.

A to je svakako vredno svakog ulaganja.

Vesna Kostic, osnivač BG joga Centra i centra za Mindfulness u Beogradu

Autor teksta je Vesna Kostić

Pročitajte više o autoru

1 reply

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *