Šta je Mindfulness?

Prvi deo intervjua koji je Vesna dala za Večernje Novosti (Novosti Plus) u januaru 2021.

Mindfulness predstavlja svesnost sopstvenih iskustava iz trenutka u trenutak, bez suđenja i sa prihvatanjem.

Možda nam se može učiniti da je to sasvim lako ali ako pokušamo da na primer samo nekoliko minuta zadržimo pažnju u sadašnjosti, bez skretanja (ali bez potiskivanja misli) brzo ćemo primetiti da to nije ni malo jednostavno.

Verovatno će se pojaviti misli, osećaji ili emocije odvlačeći nam pažnju u pravcu prošlosti ili budućnosti.

Um, ako nije treniran da bude prisutan je zapravo  „lutajući um“.

A lutajući um, na šta ukazuju brojna istraživanja je zapravo i nesrećan um.

Mindfulness predstavlja vrstu mentalnog treninga-treninga pažnje.

Mindfulness je u današnje vreme neizvesnosti, ubrzanja, visokih poslovnih zahteva i manjka vremena postao vrlo široko korišćen program treninga koji se pokazao kao odličan način za prevazilaženje problema sa koncentracijom, stresom, depresijom, nervozom pa čak i nekim fizičkim tegobama (kao što je na primer hroničan bol).

Majndfulnes mogu da vežbaju svi jer su u suštini vežbe vrlo vrlo jednostavne.

Na koji način se sprovode ove tehnike?

Osnovne mindfulness tehnike se u glavnom rade na dva načina. Prvo, vežbe se rade kontinuirano, u glavnom 20-30 minuta dnevno. Ako je moguće odvojiti više vremena i rezultati će biti brži i bolji. Kada se vežba svakodnevno, na primer u tišini svoje sobe, lakše se dostiže stabilnost, jasnoća i unutrašnji mir.

Drugo, kada se stekne određeno iskustvo svesne pažnje kroz dnevno kontinuirano vežbanje, postoji i druga vrsta vežbi koje se koriste za uvođenje Mindfulnessa u svakodnevni život.

Kome su na prvom mestu namenjene?

Ove tehnike su namenjene svima. Mislim da u današnje vreme postoji generalna potreba za načinom za prevazilaženje anksioznosti, depresivnih epizoda, stresa ali i osećaja praznine, besmisla, utučenosti. Ove vežbe takođe mogu biti i odlična prevencija.

Svesna pažnja je potrebna svima i u svakom periodu života.

Na primer, anksioznost često može da se pojavi već u školskom uzrastu. Postoji poseban program Mindfulness-a za decu koji se sprovodi u velikom broju škola, posebno u Americi i pokazao je odlične rezultate.

Starije osobe takođe često imaju problem sa koncentracijom i pamćenjem. Mindfulness je odličan program za jačanje fokusa i koncentracije.

Mindfulness trenutno možda najviše koriste zaposleni kao način za kontrolu stresa, postizanje boljeg fokusa i generalno opuštanje (brojne kompanije na primer organizuju ovaj program za svoje zaposlene) ali je svesna pažnja zapravo potrebna svima.

Mogu li ih ljudi i sami sprovoditi ili je neophodno da pohađaju treninge?

Mislim da je uvek dobro pohađati trening baš kao što je potrebno kada učimo bilo koju novu veštinu. Baš kao kada započinjemo različite treninge tokom života, jasno vođstvo, detaljna objašnjenja i instrukcije su od vitalnog značaja.

Potrebno je prvo istražiti na koji način mozak funkciniše. Razumevanje je vrlo važno.

Zatim, kursevi imaju svoju strukturu, vode polaznike kroz različne aspekte uma, dajući male „alate“ za svaki od njih. Za rad sa mislima, emocijama, pažnjom, percepcijom, stresom, uznemiravajućim emocijama, komunikacijom, telom i disanjem.

Mi svi imamo potencijal za Mindfulness ali ga je potrebno pronaći, razviti, stabilizovai i uvesti u život. A mislim da to nije baš lako uraditi bez odgovarajućeg vođstva i treninga.

Često čitam tekstove u kojima se zamenjuje ono što zovemo jednostavna svesnost sa Mindfulnessom. Čini mi se da ponekad postoji čak doza nerazumevanja.

Na primer vežbe kao što su Mindfulness hodanje, jedenje i slične tehnike mi koristimo u ovom programu. To što je pažnja u sadašnjem trenutku, nemamo mnogo misli i postoji fokusiranost na ono što radimo ne mora da znači i da smo na tački Mindfulnessa.

To znači samo da smo svesni i prisutni u trenutku, što je naravno vrlo korisno.

Ali, čak i životinje imaju određenu vrstu svesnosti i prisutnosti, zar ne? (To možemo jasno da vidimo kada ih posmatramo dok love, jedu ili brane svoju teritoriju). Potpuno su u trenutku.

Ali to ne znači i da imaju Majndfulnes.

Mindfulness ne predstavlja samo jednostavnu svesnost, već „nivo više“. Postajemo svesni svoje svesnosti.

Mindfulness nas uči nas kako da budemo prisutni u sadašnjosti ali istovremeno i kako da prepoznajemo svoje navikovne tendencije, svoje emocionalne reakcije, svoje koncepte. Svesniji smo različitih nivoa svog bića: tela, disanja, misli, osećaja, čula, emocija, istovremeno.

Posmatramo sve što se pojavljuje ali bez identifikacije i „uplitanja“. Bez potiskivanja i sa dobrotom prema sebi.

Mislim da nije lako doći do tačke svesne pažnje samostalno, zbog toga što početnik, nema predhodno iskustvo sa kojim bi mogao napraviti poređenje.

Mindfulness se takođe, ne dešava baš spontano (osim ako nemamo iza sebe godine lične prakse).

Mi dolazimo na tačku Mindfulnessa uvek sa namerom. I vežbamo kako da u njoj i ostanemo uvek, bez obzira da li se opušteno šetamo parkom, da li smo u sred saobraćajne gužve, ili možda izloženi nekoj zahtevnoj, konfliktnoj situaciji.

Verujem da kada se prođu kursevi, i to oni koji traju bar 8 nedelja, to obično daje dovoljno dobru osnovu da se dalje vežbanje i istraživanje može nastaviti samostalno.

Šta još bi bilo dobro da radimo, na koji način da razmišljamo?

Dobro je uvek imati na umu da je prošlost iza nas i da se tu ništa ne može promeniti. Budućnost je, a toga smo mislim svi svesni u ovom trenutku možda više nego ikad, vrlo neizvesna. Ne možemo znati šta nam ona donosi.

Mi imamo samo sadašnjost. Naš život je samo sada i ovde.

Možemo da u njemu budemo prisutni ili ne.

Izbor je na nama.