Šta je anksioznost, koliko traje i kako je prevazići?

Last updated on May 21st, 2026 at 02:27 pm

Anksioznost je stanje pojačane zabrinutosti, napetosti i osećaja da nešto loše može da se dogodi.

Povremena briga je prirodan deo života i povezana je sa našim evolutivnim sistemom za preživljavanje. To što smo „na oprezu“ može biti korisno kada pravimo planove, rešavamo probleme ili izbegavamo potencijalne opasnosti.

Kratak sadržaj

• Anksioznost je stanje pojačane zabrinutosti, napetosti i stalnog osećaja opreza.
• Povremena anksioznost je normalna reakcija na stres, ali kada traje dugo može prerasti u anksiozni poremećaj.
• Najčešći simptomi anksioznosti uključuju ubrzan rad srca, bol u grudima, vrtoglavicu, probleme sa varenjem, nesanicu i osećaj slabosti.
• Mindfulness, vežbe disanja i rad sa telom mogu pomoći u smanjenju anksioznosti i sprečavanju ponavljanja anksioznih epizoda.

Šta je anksioznost?

Anksioznost je stanje pojačane zabrinutosti, napetosti i osećaja da nešto loše može da se dogodi.

Povremena briga je prirodan deo života i povezana je sa našim evolutivnim sistemom za preživljavanje. To što smo „na oprezu“ može biti korisno kada pravimo planove, rešavamo probleme ili izbegavamo potencijalne opasnosti.

Međutim, kada briga postane stalna, kada um neprestano traži nove razloge za zabrinutost i kada telo ostaje u trajnom stanju napetosti, tada govorimo o anksioznosti.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, anksiozni poremećaji pogađaju više od 300 miliona ljudi širom sveta
(Izvor: WHO – Mental Disorders Fact Sheet, https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/mental-disorders)

Anksioznost, anksiozna epizoda ili anksiozni poremećaj

Svi s vremena na vreme prolazimo kroz faze uznemirenosti.

U situacijama velikih promena, finansijskih ili zdravstvenih problema, promene posla ili javnih nastupa, možemo primetiti simptome anksioznosti.

Kod većine ljudi ove promene su prolazne i nestaju kada prođe neprijatna ili stresna situacija.

Međutim, kod određenog broja ljudi stanje zabrinutosti traje mnogo duže i organizam postaje stalno izložen stresu.

Smatra se da kada stanje anksioznosti traje 5–6 dana nedeljno, tokom perioda dužeg od 6 meseci, može prerasti u anksiozni poremećaj.

Kada anksioznost traje dugo, može se manifestovati kroz:

• panične napade
• socijalnu anksioznost
• različite fobije
• opsesivne misli
• stalni osećaj unutrašnje napetosti

Koliko traje anksioznost?

Koliko traje anksioznost zavisi od uzroka, intenziteta simptoma i načina na koji osoba reaguje na prve znake uznemirenosti.

Kod nekih ljudi anksioznost traje nekoliko dana ili nedelja, dok kod drugih može trajati mesecima ili godinama.

Mnogo je lakše izboriti se sa anksioznošću kada se nešto preduzme već na početku simptoma.

U nekim slučajevima, rezultati mogu biti vidljivi već nakon nekoliko nedelja rada na sebi, posebno uz tehnike kao što su:

• Mindfulness
• vežbe disanja
• fizička aktivnost
• relaksacija
• joga

Vežbanjem Mindfulnessa razvija se veća svesnost o:

• okidačima anksioznosti
• telesnim reakcijama
• mislima
• emocijama
• navikama i obrascima ponašanja

Prepoznavanjem prvih znakova anksioznosti, mnogo je lakše sprečiti da napetost i uznemirenost prerastu u ozbiljniji problem.

Simptomi anksioznosti

Simptomi anksioznosti mogu biti emocionalni, mentalni i fizički.

Najčešći simptomi anksioznosti uključuju:

• drhtavicu ili osećaj nestabilnosti u telu
• vrtoglavicu
• bol u grudima
• glavobolju
• bolove u vratu
• probleme sa varenjem
• promene na koži
• pojačano lupanje ili nepravilan rad srca
• osećaj slabosti u nogama
• nemogućnost odmora
• previše ili premalo spavanja
• ubrzano disanje
• osećaj gušenja
• stalnu zabrinutost
• poteškoće sa koncentracijom

Simptomi anksioznosti po grupama

Fizički simptomi:

• ubrzan rad srca
• stezanje u grudima
• vrtoglavica
• glavobolja
• nesanica
• problemi sa varenjem
• drhtanje

Emocionalni simptomi:

• osećaj straha
• unutrašnja napetost
• razdražljivost
• osećaj preplavljenosti
• stalna zabrinutost

Mentalni simptomi:

• katastrofične misli
• preterano analiziranje
• teškoće sa koncentracijom
• stalno očekivanje najgoreg
• osećaj da se osoba ne može opustiti

Ponašajni simptomi:

• izbegavanje ljudi i situacija
• povlačenje iz društva
• stalna potreba za kontrolom
• proveravanje i traženje sigurnosti
• otežano donošenje odluka

Prema podacima Američkog udruženja za anksioznost i depresiju, fizički simptomi anksioznosti često su razlog zbog kog ljudi prvo odlaze kod lekara, pre nego što prepoznaju da je uzrok zapravo stres ili anksioznost
(ADAA, Understanding Anxiety: https://adaa.org/understanding-anxiety).

5 znakova da stres prelazi u anksioznost

• Stalno razmišljate o najgorim mogućim scenarijima.
• Teško vam je da se opustite čak i kada nema realnog razloga za brigu.
• Imate fizičke simptome poput lupanja srca, stezanja u grudima ili nesanice.
• Primećujete da izbegavate određene situacije, ljude ili mesta.
• Osećate da vas briga prati svakodnevno i da utiče na kvalitet života.

Slabost u nogama i anksioznost

Slabost u nogama i anksioznost mogu biti povezani iz više razloga.

Tokom anksioznih epizoda telo ulazi u stanje pojačane pripravnosti, a disanje postaje pliće i brže. Ovo može dovesti do osećaja nestabilnosti, trnjenja ili slabosti u nogama.

Mogući uzroci uključuju:

• hiperventilaciju
• napade panike
• fizičku iscrpljenost
• manjak sna
• nuspojave pojedinih lekova

Ako se ovi simptomi često ponavljaju, važno je obratiti se lekaru kako bi se isključili drugi zdravstveni uzroci.

Anksioznost i bol u grudima

Anksioznost i bol u grudima mogu biti povezani.

Stres i napetost mogu izazvati stezanje u grudima, ubrzan rad srca i osećaj nelagodnosti.

Kod osoba koje imaju panične napade, bol u grudima može biti veoma intenzivan i često izaziva dodatni strah.

Ipak, bol u grudima može biti povezan i sa drugim zdravstvenim problemima, poput srčanih smetnji, visokog pritiska, refluksa ili respiratornih problema.

Zbog toga je važno da se bol u grudima uvek proveri kod lekara.

Socijalna anksioznost

Socijalna anksioznost podrazumeva intenzivan strah od procene, kritike ili neprijatnosti u društvenim situacijama.

Osobe koje imaju socijalnu anksioznost često osećaju nelagodnost pri:

• javnom nastupu
• razgovoru sa nepoznatim ljudima
• odlasku na događaje
• izlaganju mišljenja
• boravku u grupama ljudi

Socijalna anksioznost može značajno uticati na posao, odnose i kvalitet života.

Depresija i anksioznost

Depresija i anksioznost se često javljaju zajedno.

Osoba može istovremeno osećati stalnu zabrinutost, napetost i strah, ali i gubitak energije, tuge i motivacije.

Prema istraživanjima, više od 60% osoba sa anksioznim poremećajem ima i simptome depresije
(NIMH, Anxiety Disorders: https://www.nimh.nih.gov/health/topics/anxiety-disorders).

Kada su anksioznost i depresija povezane, osoba često ima osećaj da je „zarobljena“ između stalne unutrašnje napetosti i nedostatka energije da nešto promeni.

Anksioznost češće vuče osobu u brigu o budućnosti, dok depresija često vraća fokus na prošlost, osećaj beznadežnosti i gubitak smisla.

Upravo zbog toga je važno da se ove dve pojave ne posmatraju odvojeno.

Mindfulness može biti koristan i kod depresije i kod anksioznosti, jer pomaže osobi da prepozna automatske obrasce razmišljanja, samokritiku, katastrofične misli i osećaj preplavljenosti.

Kroz redovno vežbanje pažnje na sadašnji trenutak, osoba postepeno uči da ne mora da veruje svakoj misli koju ima i da može da razvije drugačiji odnos prema svojim emocijama.

Više o tome kako su depresija i Mindfulness povezani možete pročitati u posebnom tekstu na sajtu Mindfulness.rs.

Anksioznost test

Mnogi ljudi žele da provere da li su simptomi koje osećaju povezani sa stresom, paničnim napadima ili anksioznim poremećajem.

Online testovi mogu pomoći kao prvi korak i dati okvirnu procenu simptoma, ali nisu zamena za razgovor sa psihologom, psihoterapeutom ili psihijatrom.

Ako simptomi anksioznosti traju dugo, pogoršavaju se ili utiču na svakodnevni život, važno je potražiti stručnu pomoć.

Kako izgleda anksiozni napad?

Anksiozni napad može izgledati veoma intenzivno i često može delovati kao ozbiljan zdravstveni problem.

Tokom anksiozne epizode osoba može imati:

• ubrzan rad srca
• osećaj gušenja
• vrtoglavicu
• stezanje u grudima
• drhtanje
• osećaj da će izgubiti kontrolu
• strah da će se onesvestiti

Iako simptomi mogu biti veoma neprijatni, oni najčešće prolaze kada se organizam smiri.

Hormoni i anksioznost

Kod mnogih žena anksioznost može biti povezana sa hormonskim promenama.

Pojačana napetost, razdražljivost, nesanica i unutrašnji nemir mogu biti izraženiji tokom PMS-a, perimenopauze, menopauze ili kod problema sa štitnom žlezdom.

Hormonske promene ne moraju biti jedini uzrok anksioznosti, ali mogu pojačati postojeće simptome i učiniti da osoba teže podnosi stres.

Najbolji antidepresivi za anksioznost

Kada simptomi anksioznosti postanu intenzivni, dugotrajni ili počnu da utiču na svakodnevni život, ljudi često traže informacije o lekovima i terapijama koje mogu pomoći.

Važno je znati da ne postoji jedan univerzalni lek koji odgovara svima.

Vrstu terapije određuje psihijatar, na osnovu simptoma, intenziteta problema i opšteg zdravstvenog stanja.

Kod nekih ljudi antidepresivi mogu pomoći da se smanji intenzitet anksioznosti, ali je često važno raditi i na uzroku problema.

Mindfulness može biti korisna podrška uz terapiju, jer pomaže osobi da prepozna obrasce razmišljanja, smanji telesnu napetost i nauči kako da reaguje na stres na drugačiji način.

Kako pobediti anksioznost?

Najveći okidač za anksioznost je često neprestana briga.

Istraživanja pokazuju da prosečna osoba provede skoro polovinu dana brinući o nečemu što se nije dogodilo.

Pitanja poput:

• Zašto se ovo meni dešava?
• Šta nije u redu sa mnom?
• Zašto drugi lakše prolaze kroz životne izazove?

mogu dodatno pojačati osećaj nemoći i frustracije.

U prevazilaženju anksioznosti može pomoći:

• redovna fizička aktivnost
• kvalitetan san
• manje kofeina i alkohola
• tehnike disanja
• joga
• razgovor sa psihoterapeutom
• Mindfulness

Mindfulness i anksioznost

Mindfulness se poslednjih decenija pokazao kao veoma koristan metod za smanjenje anksioznosti.

Mindfulness pomaže da se razvije sposobnost primećivanja misli, emocija i telesnih reakcija bez automatskog reagovanja.

Kroz vežbanje svesne pažnje stvara se prostor između osobe i onoga što doživljava, što omogućava da se smanje stres, unutrašnja napetost i osećaj preplavljenosti.

Meta-analize pokazuju da Mindfulness programi mogu imati značajan efekat u smanjenju simptoma anksioznosti i stresa (JAMA Internal Medicine, Meditation Programs for Psychological Stress and Well-being:
https://jamanetwork.com/journals/jamainternalmedicine/fullarticle/1809754).

Povezane teme koje mogu pomoći

Ako vas zanimaju teme povezane sa anksioznošću, korisno može biti da pročitate i tekstove o:

• stresu i hroničnoj napetosti
• depresiji i Mindfulnessu
• paničnim napadima
• nesanici
• tehnikama disanja
• Mindfulness vežbama
• emocionalnoj iscrpljenosti
• burnoutu

Česta pitanja o anksioznosti

Šta je anksioznost?

Anksioznost je stanje pojačane zabrinutosti, napetosti i stalnog osećaja opreza.

Koji su najčešći simptomi anksioznosti?

Najčešći simptomi anksioznosti su ubrzan rad srca, bol u grudima, vrtoglavica, nesanica, problemi sa varenjem i stalna zabrinutost.

Koliko traje anksioznost?

Anksioznost može trajati nekoliko dana, nedelja ili meseci, u zavisnosti od uzroka i načina lečenja.

Da li anksioznost može izazvati bol u grudima?

Da. Anksioznost može izazvati stezanje i bol u grudima, posebno tokom paničnih napada.

Kako pobediti anksioznost?

Anksioznost se najčešće prevazilazi kombinacijom psihoterapije, promena životnih navika, fizičke aktivnosti i tehnika poput Mindfulnessa.

Da li postoji test za anksioznost?

Da. Online testovi za anksioznost mogu pomoći da osoba prepozna simptome, ali nisu zamena za stručnu procenu.

Da li hormoni mogu izazvati anksioznost?

Da. Hormonske promene tokom PMS-a, menopauze ili problema sa štitnom žlezdom mogu pojačati simptome anksioznosti.

Koji su najbolji antidepresivi za anksioznost?

Ne postoji univerzalni najbolji antidepresiv za anksioznost. Terapiju određuje psihijatar na osnovu simptoma i zdravstvenog stanja osobe.

Da li je Mindfulness dobar za anksioznost?

Mindfulness može pomoći da se smanji stres, pojača osećaj kontrole i razvije sposobnost smirivanja uma.
Ako imate osećaj da vas briga, napetost i strah prate svakodnevno, razgovor sa stručnim licem i Mindfulness tehnike mogu biti prvi korak ka promeni.