Anksioznost

mindfulness-i-anksioznost

U ljudskoj prirodi je da brine.
Briga je povezana sa evolutivnim sistemom za preživljavanje. Dugoročna zabrinutost dovodi do anksioznog ponašanja.

To što smo “na oprezu” često može biti od pomoći, posebno kada pravimo planove, rešavamo probleme, ali I izbegavamo potencijalne opasnosti.

Ali dešava se ponekad da briga pređe u naviku i proizvede mnoge dodatne simptome kao što su nervoza i napetost.

Takođe, kako se čini, um savremenog čoveka je prešao u stalno stanje brige, što dugoročno nikako ne obećava kvalitetan i spokojan život.

 

Anksioznost, anksiozna epizoda ili anksiozni poremećaj

Svi s vremena na vreme prolazimo kroz faze uznemirenosti.

U situacijama u kojima nam se dešavaju velike promene u životu, imamo finansijske ili zdravstvene probleme, menjamo posao ili imamo javne nastupe, obično možemo primetiti bar neke od simptoma anksioznosti.

Uobičajeno, za najveći broj ljudi te promene su prolazne, i nestaju s prolaskom neprijatne ili stresne situacije.

Ali, za određeni broj ljudi, stanje uznemirenosti i brige se nastavlja i produžava, tako da organizam vremenom polako postaje stalno izložen različitim, neprijatnim promenama i stalnom stanju stresa.

Gde je granica između anksiozne episode i poremećaja, nekada je teško definisati.

Smatra se da kada stanje anksioznosti (anksiozna“epizoda”)  traje  5-6 dana u nedelji, u periodu od 6 meseci, prelazi u anksiozni poremećaj.

Kada anksiozni poremećaj potraje duže, vremenom se može manifestovati i na drugačije načine, kao što su recimo: panični napadi, različite fobije ili socijalna anksioznost. 

Koliko traje anksioznost?

Mnogo je lakše nositi se i izboriti se sa anksioznošću kada se nešto preduzme već na samom početku simptoma.
Nekada rezultati mogu da pomognu rešavanje sklonosti ka anksioznosti u vrlo kratkom periodu (na primer od nekoliko nedelja) i to korišćenjem nekih vrlo jednostavnih i prirodnih tehnika kao što su vežbanje Mindfulness-a ili tehnike disanja na primer.
Učenjem ovih tehnika, njihovim vežbanjem a posebno ponavljanjem, moguće je zapravo koristiti ove “alate” u svim životnim situacijama. Na primer, vežbanjem Mindfulness-a, sticanjem sposobnosti da se pažnja usmerava na novi način, jača i svesnost o:

• “Okidačima” anksioznosti
• Sopstvenoj telesnoj reakciji
• Mislima
• Emocijama
• Navikovnim tendencijama (uobičajenim reakcijama).

Prepoznavanjem prvih naznaka anksioznosti, u trenucima kada napetost ili uznemirenost tek rastu, primenjuju se obično neke od jednostavnih tehnika, jer je mnogo lakše “osloboditi” različita neprijatna iskustva dok još nisu uzela maha.
Iz tog razloga je čak i onima koji tek počinju da koriste ove tehnike moguće da ih gotovo odmah primene u svakodnevnom životu.

Takođe, vežbanjem Mindfulnessa se lako prepoznaju uobičajeni možda dugotrajni “obrasci” razmišljanja ali i emocionalne reakcije i korišćenjem ovih tehnika se zapravo voljno i svesno one mogu i menjati, bez obzira na to koliko dugo su prisutne u nečijem životu.

Simptomi anksioznosti

Simptomi anksioznosti su mnogobrojni i mogu biti vrlo različiti.

Neki od čestih simptoma su:

-drhtavica ili osećaj nestabilnosti u telu

-vrtoglavica

-bol u grudima

-glavobolja

-bolovi u vratu

-problemi sa varenjem

-promene na koži

-pojačano lupanje ili napravilan rad srca

-osećaj slabosti u nogama

-nemogućnost odmora

-previše ili premalo spavanja

Prevazilaženje anksioznih epizoda

Generalno govoreći najveći “okidač” za anksioznost je briga.

Istraživanja pokazuju, da prosečna osoba brine 47% svog vremena. Međutim, za veliki broj ljudi ovaj procenat je i  mnogo veći.

U procesu prevazilaženja stanja neprestane brige ili uznemirenosti, važno je prepoznati da je sasvim prirodna  naša potreba da se oslobodimo neprijatnih misli i osećaja, stresa, straha, frustracije, ljutnje…

Dobro je razumeti takođe da pitanja kao što su :

  • Zašto se ovo meni dešava?
  • Zbog čega ne uspevam da se izborim?
  • Šta to nije u redu sa mnom, kada vidim da se drugi lakše nose sa životnim okolnostima?

samo dodatno pojačavaju osećaj nezadovoljstva, frustracije i nemoći. Mindfulness takođe pomaže i u tom delu, onome što se često naziva “um koji radi protiv uma” i korišćenje nekih “malih alata” pomaže da se nepotrebne uznemiravajuće misli lakše ”oslobode”.

Za prevazilaženje epizoda uznemirenosti, često je potrebno da damo sebi neko vreme, i primenimo neke od tehnika koje mogu biti od pomoći u ovom procesu. Razvoj svesne pažnje (Mindfulness) je metod koji u ovim situacijama daje rezultate.

Anksiozni poremećaj i okruženje

Kada pojedinačne epizode uznemirenosti pređu u stanje koje traje, nastaje anksioznost.

Za nekoga ko ima napad panike ili anksiozni poremećaj, opuštanje ni u kom slučaju nije lak zadatak.

Za anksioznu osobu, situacije kao što su izlazak iz kuće, čekanje u dugačkom redu u banci ili boravak u punom autobosu mogu predstavljati ozbiljan problem.

Oni koji pate od anksioznosti su iz tog razloga često suočeni sa nerazumevanjem okoline.

Rečenice kao što su: “Samo se opusti, nema razloga za uznemirenost ” samo mogu prouzrokovati dodatni osećaj frustriranosti i nemoći.

Ono što su za većinu ljudi uobičajene životne situacije, za nekoga ko oseća snažno i stalno uznemirenje predstavlja veliki i ozbiljan izazov, koji se teško može rešiti samo jednom pozitivnom rečenicom, velikom željom pa čak i  snažnom unutrašnjom odlukom.

Razlog je to što u umu postoji snažna navikovna tendencija koju nije lako prevazići bez sistematskog treninga ili korišćenja  nekih od proverenih i delotvornih metoda.

 

Lečenje anksioznosti

 Postoje različiti lekovi za redukovanje nivoa uznemirenosti, i oni obično ublažavaju subjektivne probleme.

Međutim, ukoliko je lečenje usmereno samo na lekove, ponekad se može desiti da oni nemaju dovoljan i zadovoljavajući rezultat.

Takođe, ako se dugo koriste, lekovi mogu vremenom da izgube svoje dejstvo.

 

Mindfulness i lečenje anksioznosti

Poslednjih decenija se Mindfulness (8-nedeljni program) pokazao kao odličan metod za  prevazilaženje anksioznosti.

Kroz razvoj svesne pażnje, kako mnogobrojne naučne studije pokazuju, može se naučiti kako se kreira prostor između “sebe” i onoga što se doživljava, da bi se kontrolisali, i redukovali anksioznost i stres.

Vežbanjem tehnika svesne pažnje (Mindfulnessa) razvija se sposobnost primećivanja, i skretanja pažnje sa autonomnih kao i multi-tasking navika i obrazaca ponašanja i mišljenja.

Vežbanjem se usvaja usmeravanje pažnje na samo, živuće, postojeće iskustvo, na otvoren način, bez suđenja, prijanjanja i kategorisanja.

Sposobnost boravka u sadašnjem trenutku, veće stanje opuštenosti ali i unutrašnja kontrola postižu se kroz korišćenje različitih, jednostavnih tehnika kao što su recimo : posmatranje misli, osećaja, disanja ili različitih delova tela. Redukovanje anksioznosti je jedan od rezultata vežbanja svesne pažnje, ali postoji i još mnogo drugih pozitivnih “unutrašnjih pomaka” koji se dese kada sebe i svoje trenutno stanje naučimo da prihvatimo, posmatramo i korigujemo kada je to potrebno.

Vesna Kostic, osnivač BG joga Centra i centra za Mindfulness u Beogradu

Autor teksta je Vesna Kostić

Pročitajte više o autoru

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *