Mindfulness – svesna pažnja

Mindfulness svesna pažnja 845x321 - Mindfulness – svesna pažnja

Mindfulness (svesna pažnja) je, posebno kada tek počinjemo da praktikujemo, prvenstveno mentalni trening.
Kao što usvajamo bilo koju novu naviku, učimo neku veštinu ili stičemo novo znanje, prvo nam je potrebno da razumemo način na koji nova oblast funkcioniše.
Zatim nam je, za postizanje rezultata, potrebna stalna i kontinuirana vežba. Kroz vežbu stičemo veštinu, sigurnost i stabilnost-takozvano iskustveno znanje.
Na isti način se proces odvija i kada je u pitanju naš mozak ili naše emocije. Ako želimo da promenimo način na koji razmišljamo, ili reagujemo, promena koju želimo da uvedemo u svoj život se dešava kroz mentalni trening.

Mindfulness, misli i emocije

Ako smo stalno i potpuno svesni svog okruženja, to svakako znači da u nekoj meri imamo svesnu pažnju. A svesnost je, svakako jedan od najvažnijih aspekata Mindfulness-a.

Svesnost, sama po sebi, aktivira mozak na način koji podržava unutrašnji red i logiku.
Ali, šta se dešava kada nas ponesu snažne emocije, i kada kao da izgubimo “unutrašnji red”?

Emocije kao što je recimo ljutnja, svakako imaju snažan i vrlo negativan efekat. Međutim, taj efekat se mnogostruko povećava i dodatnim aktivnostima kojih često nismo potpuno svesni.

Um u stresnim okolnostima često postane preplavljen mislima.
U situacijama u kojima je ljutnja prisutna, misli odlaze nazad u prošlost, u pravcu prisećanja na pređašnja iskustva. Misao kao što je: “Opet mi se to dešava” Ili “Ponovo sam dozvolio to sebi” se vrlo često jave velikom brzinom- koju ni ne primetimo. Te misli kao i sećanja na sama pređašnja iskustva znaju da donesu dodatni emocionalni naboj. Ono što obično sledi zatim je rastući nivo neprijatnosti i frustracije. Takođe, um velikom brzinom ide i u budućnost, i čim se osetimo ugoroženo, mozak predviđa scenario koji će se desiti kao posledica date situacije. I…evo je i briga.

Briga dolazi sa svojim emocionalnim sadržajem, podižući nivo straha i dodatne nelagodnosti, u već postojećim uslovima ljutnje.
Ceo proces se uglavnom dešava potpuno automatski, u delićima sekunde, a rezultat je starog evolutivnog mehanizma za preživljavanje.

Kada smo ugroženi, a osećaj ugroženosti je tu čim smo ljuti, mozak ide u prošlost, tražeći rešenja kroz pređašnja iskustva, ili u budućnost, pripremajući okolnosti za bezbedan izlazak iz situacije u kojoj smo.
I na taj način, od možda ponekad ne tako ozbiljnog razloga za ljutnju, završimo preplavljeni uznemirenjem i nervozom.
Sve to se dešava pod uslovom da nismo svesni samog procesa.
A šta se dešava ako smo svesni svega što se događa?

Mindfulness trening

Mindfulness pomaže da um umesto da ide u prošlost i budućnost, ostane u sadašnjem trenutku. Kroz posmatranje i svesnost o iskustvima, korišćenjem tehnika Mindfulness-a, prvenstveno kroz prepoznavanje iskustva unutar tela -dešava se oslobođenje od same napetosti.
Mindfulness znači svesnost o svakom trenutku kroz koji prolazimo, svesnost o sopstvenim mislima, osećajima, osećanjima, fizičkim senzacijama i spoljašnjem okruženju. Tehnike Mindfulness-a, kao treninga pomažu da dostignemo to stanje.
To optimalno stanje svesnosti stvara uslove za kontrolu stresa, poboljšanje koncentracije i stvaranja novih navika u životu.

Nove navike-novi put

Mindfulness, takođe donosi kvalitet prihvatanja u ljudski život.
To znači da vremenom polako isključujemo “unutrašnjeg kritičara” i da dozvoljavamo emocijama da se ispolje.
Na primer, umesto stalnog stavljanja sopstvenih osećanja u kategorije “dobro ili loše”s praktikovanjem Mindfulness-a dolazi i prihvatanje onoga što osećamo u trenutku.
Umesto stalnog potiskivanja, otvara se prostor za rast unutrašnjeg osećaja slobode.

Sada i ovde

Svesnost je samo po sebi najbolji regulator i vodič na životnom putu.
Mi znamo, i prepoznajemo kada ono što osećamo nije baš “na mestu”. Da li ima potrebe da sebe dodatno mučimo zbog toga? Možda je dovoljno da uvidimo, primetimo, shavtimo i prihvatimo.
Takođe, da li ima potrebe da potiskujemo ono što evidentno postoji i pajavljuje se unutar nas? Ako potisnemo neprijatnost, tugu, strah, kako ćemo biti sigurni šta iza toga stoji? Istočne tradicije kao i savremena nauka se slažu da telo i um pamte sve. Potiskivanje samo znači “guranje” na dublje nivoe, ali ne i samo suočavanje.

A kako se pokazalo, bez suočavanja-nema rešavanja niti oslobađanja.

Unutrašnja promena

Kada smo fokusirani na sadašnjost, tako da se ne bavimo prošlošću niti brinemo o budućnosti, to je od velike pomoći u stabilizaciji emocija, kao što su na primer: snažna ljutnja, strah ili tuga.
Na način svesne pažne, kroz procese dozvoljavanja sadržajima uma da se ispolje, kroz samo-posmatranje i samo-prihvatanje dolazimo do većeg stepena samo-razumevanja.
Kada imamo samo-razumevanje, imamo i stabilnu osnovu za sledeće korake koji se mogu dešavaju kroz praksu Mindfulness-a, a to su: unutrašnja promena I samo- regulacija.

Mentalni trening

Kada usvojimo “novi način”, kroz nov pogled na situacije i novi način reagovanja, i sam doživljaj situacije se menja, kažu naučna istraživanja ali i brojna iskustva praktičara Mindfulness-a širom sveta.
Kroz vežbanje i praktikovanje, nervoza, napetost i stres vremenom prelaze u smirenost, budnu opuštenost i koncentrisanu, svesnu pažnju- što su kvaliteti koje razvija Mindfulness.
Ono što započinje kao mentalni trening, vremenom, kroz vežbu, postaje karakterna osobina, i jedna istinska, neprocenjiva životna veština.

Možemo očekivati mir u svakodnevnom životu i svetu, tek kada budemo ostvarili mir unutar sebe.
Dalai Lama

Vesna Kostic, osnivač BG joga Centra i centra za Mindfulness u Beogradu

Autor teksta je Vesna Kostić

Pročitajte više o autoru

0 replies
Leave a Reply
Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *